4. kolo Vojvođanske treking lige
Organizator KP „Zrenjanin”, Zrenjanin
Ukupno 95 učesnika. Zvanični rezultati su na sajtu Planinarskog saveza Vojvodine www.planinari.org.rs
Impresije nekolicine učesnika
Edvard Halas (PK „Spartak”, Subotica):
„Moj utisak današnjeg trekinga je da je lepo bilo, shvatio sam i uvideo neke stvari, dubokoumno. Znate onaj momenat kada se poljubite sa curom koja vam se jako sviđa, u koju ste već neko vreme zaljubljeni i shvatite da je ceo život imao poentu zato što se taj momenat desio. Oprostite sebi svaku glupost, svaka bol, svaka patnja dobija na smislu i postaje vezivno tkivo istog jer je dovela baš do tog momenta i celo postojanje vibrira i odiše mirom i čistom srećom, spokojem. Čak se u jednom momentu javi i osećaj da bi mogli sada i da umrete sa osmehom na licu koliko ste kompletni, jer se osećate potpuno ispunjeni i život, konačno, kao i smrt, ima smisao u potpunosti. Ono, budete jedno sa Bogom, prirodom, sobom i univerzumom. E, današnji treking je bio sve kontra od tog. Sledeći put ću sebi odseći prst ako treba, ali na Carsku Baru, nikad više. Zezam se. Ne stvarno, nikad više. Od lepe brene, do Mladiću moj od BRUTALNE mučnine do proliva… Jedino kuća, kuća je bila ok. Frižider i rakija mi i dalje vraćaju ludački kez na facu, ali onako, kao kad se smeješ na Lepa sela lepo gore… Fak dis šit. Prelazim na šah, sviranje gitare i skupljanje salveta. Šalim se, naravno (ne baš skroz) Svaka čast Milan Vekiću Koji je u muškoj konkureniciji RAZBIO, svaka čast i Jamanta Šafranj koja je bila sa nama i razbila u ženskoj, takođe i veliko hvala György Teleki, Srdjan Bogic i Dragan Sarcevic koji su bez medalja (barem mislim) ali su mi pravili društvo (zajedno sa Jamantom). Sačekao sam ih na KT2 jer bez njih ne bi mogao dalje ni metar. Mnogo mi je značilo da ne budem sam na onom suncu i da imam nekog pored sebe. Prs’o sam. Ovo je trka koju nikada neću zaboraviti.“
Jelena Ademi (ARK „Tron”, Palić):
„Nedelja: ustajanje u 5h. Doručak – ostatak od večere u 6i20h pokret ka Carskoj bari, 4. kolo Vojvođanske treking lige . Razni su “naslovi” za ovu baru po završetku ovog kola. Moj neka bude Carsko usijanje.Da, iako smo još pre bili obavešteni da na ovoj stazi ne postoji ‘lad, i da ce baš tog dana, vikenda, temp. dostizati i preko +34C, sve je bilo mnogo paklenije kad smo se, posle starta u 9:45h, našli na prvim metrima užarene staze. Odluka da ne idem na veliku stazu (39km) pala je još pre (prava odluka), na raspolaganju su mi ostale mala staza (15km) i srednja (23km). Praveći par km od starta, odluka je ipak pala na 23km. Bilo je teško izboriti se sa svakim pređenim kilometrom, jer je nemilosrdno sunce radilo svoj posao (a mi naš), i mnogo je otežalo kretanje, plus vodu koju smo nosili sa sobom se ugrejala za tili čas, a na KT-ma, voda i nije bila baš za piće (sem na poslednjoj KT4), ali upijala se svaka kapljica i te vode, a za rashlađivanje dušu dalo, iako se po onoj temperaturi sve vrlo brzo osušilo. U cilj sam ušla sa Milošem, zajedno smo se pratili od sredine staze, i u pratnji njegovog kera Boce, koji se nekoliko puta osvežio u bari i pozavidela samu mu na tome i pored paklene staze i par promašaja staze, osvojila sam drugo mesto na srednjoj stazi, ali svakako najveća pobeda je pobeda kada pobediš samog sebe, taj osećaj“.
Tijana Đaić (ARK Fruška gora, Novi Sad)
„Juče…Juče je baš dan za priču.. Ukratko cu ga nazvati Mad Tijana, fury road. Carska bara je sve osim „Carske“. Pružila mi je trčanje po visokoj, oštroj, travi, klizavoj slami, sa veoma malo vode na +35, sunce prži kao da je direktno za fritezom spojeno, suze, krv, znoj, žuljevi, insekti i gmizavci = Smrt. Ali isplatilo se, jer te najčešće ovakvi putevi upoznaju sa samim sobom. Osvojeno drugo mesto na maloj stazi (15km), posle druženje sa super ekipom u Kanjiži, mir, tišina, posmatranje i bivanje deo „cvetanja“ Tise. Predivan kraj paklenog dana“.
Milan Mirković (PK Borkovac, Ruma):
„Da se ne lažemo, Carska bara je lepo mesto, koje vredi posetiti. Velika jezera su mnogima spas od letnje žege. Vidim ih kako se voze čamcem i roštiljaju uz Stari Begej, s one suprotne strane kojom naše staze ne idu. A po onakvoj vrućinčini, naše staze deluju kao da ih je birao Markiz de Sad lično. Nema tu govora o uživanju; kratkotrajna odmorišta u hladu samo su podsetnik da put još nije gotov i svaki sledeći izlazak iz senke pada sve teže. Zemlja je skorena od suše, tvrda kao beton i isijava toplotu kao ringla. Voda koja može da se natoči uz put je žućkasta, mutna i ima gvozdeni ukus krvi… Kako je malo potrebno da jedno ovako rajsko mesto postane pakao na zemlji“.
Zoran Vukmanov, direktor Vojvođanske treking lige, učesnik na stazi od 15 km
Ono po čemu se treking liga razlikuje od ostalih planinarskih akcija u Vojvodini je viđeno i doživljeno u nedelju na Carskoj bari. Na temperaturi od preko 35 stepeni u hladu (a staza je 95% trasirana na suncu) zaista je bila hrabrost upustiti se u borbu sa kilometrima. Svima koji su završili stazu iskrene čestitke. Domaćinu čestitke na dobro organizovanoj akciji. Možda je ponegde zafalilo vode ali ko je slušao moja upozorenja pre taj je bolje prošao. Najteža akcija je iza nas, sve ovo što nam predstoji do kraja sezone biće pesma. Dođite na jedno kolo Vojvođanske treking lige da se uverite da smo po mnogo čemu jedinstveni.
Projekat „Afirmacija outdoor aktivnosti i lokaliteta u Vojvodini radi povećanja zainteresovanosti mladih za bavljenje sportovima u prirodi” sufinansiran iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine – Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.