Tom Robinson je fotograf iz Londona proputovao je svet uzduž i popreko i postao slavan zbog projekta „Feet First”. Naša saradnica Marija Boljević razgovarala je sa njim…
U svakoj fotografiji uvek su dve osobe: fotograf i posmatrač, govorio je poznati američki fotograf i ekološki aktivista Ansel Adams. Kada je reč o turističkoj fotografiji, tu je obično i još pokoji pozer ispred Ajfelove kule, podupirač Krivog toranja u Pizi, ili prosto – nasmejani ukras zalasku sunca. Međutim, fotografije Tom Robinsona srušiće sve vaše predrasude i nateraće vas da na turističku fotografiju ubuduće gledate sasvim drugim očima. Iako u svom portfoliju ovaj engleski fotograf ima zadivljujuće fotografije predela, portrete i detalje iz celog sveta, možda je najpoznatiji po slikama sopstvenih stopala. Naime, ovaj engleski fotograf započeo je 2005. godine projekat „Feet First” koji dokumentuje njegove pustolovine kroz fotografije stopala njegove porodice. Na ideju je došao dok je sedeo na plaži sa devojkom Veriti. Započeli su zajedničko putovanje, pa je vremenom broj fotografija, ali i članova porodice rastao.
Kada ste počeli da se bavite fotografijom?
– Bio sam oduševljen fotografijom još od srednje škole, ali joj se nikad nisam posvetio. Godine 2008. spakovao sam torbe (75 % fotografske opreme, 25 % odeće) i proveo sam 18 meseci putujući svetom. To vreme mi je omogućilo da vežbam i da usavršim svoje fotografske veštine i da izgradim stvarno jak radni portfolio. Kad sam se vratio postavio sam web stranicu i mogao sam da počnem da primam poručene poslove. Srećan sam sa dobijenim kvalitetom slika na svakom snimanju, ali još uvijek osećam da imam prostora za stalno poboljšanje.
Imate poručene poslove iz svih krajeva sveta. Da li je teško i da li putujete mnogo?
– Putujem u sve delove sveta, slikajući zanimljiva mesta, događaje i aktivnosti. Stići do tamo i nazad može bit naporno, ali tako je sastavni dio posla putujućeg fotografa. Međutim, putovanje ponekad može da bude zabravnije od same destinacije: klackati se autobusom u Centralnoj Americi, okružen pilićima, sjuriti se turbulentnim rekama u Laosu… Možete, takođe, upoznati i neke zanimljive ljude.
Šta najviše volite da slikate i zašto?
– Volim da fotografišem različite festivale i događaje. Moj san bi bio da ponovo putujem svetom fotografišući sve vrste čudnih i otkačenih festivala u neobičnim zemljama. U januaru (2013), otputovao sam u Gujarat, Indiju, da fotografišem Uttarayan kite festival, što je bilo veliko iskustvo. Takođe sam fotografisao i kanjonig u Maderiai i ribolov u norveškim fjordovima. Oba fotografisanja su bila veoma zabavna. Svaka vaša fotografija ima posebnu emociju. Na primer, slike iz Hogara, zatim The Strangers, pa fotografije iz raznih zemalja…
Koliko je emocije važne kad nekoga fotografišete i da li ponekad morate da sakrijete emocije i radite svoj posao?
– Ovo je lepo pročitati, hvala što ste to rekli. Portret fotografije su nešto što volim u vezi svog posla – verovatno zato što je jedno od najtežih snimanja da bi se dobilo pravo, pa zato kad slikam odličan protret jako sam zadovoljan sobom. To je nešto što sam vežbao dosta tokom godina i naučio pravi i pogrešan način da se to radi. Hogar je fotografisan u sirotištu u Gvatamali, gde sam živeo mesec dana. Upoznao sam decu dobro i misilim da se to i vidi na fotografijama. Imati vezu sa svojim subjektom stvarno je važno i to je nešto što uvek pokušavam da uradim, radije nego samo da naiđem na nekoga na ulici, fotografišem i odšetam. Ako se osoba oseća opušteno pored Vas, onda ste na pola puta da dobijete odličan portret. Druga polovina je da poznajete svoj fotoaparat, da koristite prava podešavanja i da tražite dobro svetlo.
A Feet First?
To je jedna zaista sjajna ideja koja vas je proslavila šitom sveta. Nešto što se svima sigurno dopalo jeste pojavljivanje stopala Vaše kćerke Matilde. Kako napreduje projekat? – Trenutno postoji više od 100 fotografija u seriji i prosto je neverovatno koliki su publicitet dobila naša stopala. Mislim da je Matilda definitivno dodala novi ugao i učinio ga privlačnijim ljudima. Nastavićemo ovo da radimo do kraja naših života i za nekih 30 godina, ove fotografije će stvarno ispričati priču našeg života. Ne mogu da odlučim koje fotografije su mi lepše: one sa putovanja ili Vaše lične, ali svakako broj jedan su mi „I’M GOING TO BE A DAD”.
Koliko je uloga roditelja promenila Vaš pogled kroz objektiv i koliko Vaša kćerka voli da je slikate?
– Bilo je stvarno zabavno fotografisati tu seriju i verovatno zato i toliko uspešno, jer nismo planirali da imamo bebu, pa je bilo pravo iznenađenje kad smo tu vest saopštili ljudima. Ne mislim da me je to što sam postao otac promenilo kao fotografa, ali definitvno sam postao iskusniji u fotografisanju male dece – što je zapravo prilično teško.
Možete li da nam kažete kako neko ko nije fotogeničan može da izgleda dobro na fotografijama?
– Dobro pitanje i nešto što još uvek pokušavam i sam da naučim. Uvek pokušavam da uhvatim pravi lik ljudi, pa ako ispade stvarno ružno – onda, nažalost, nema jednostavnog načina da se to sakrije. Opuštanje pred kamerom definitivno pomaže. Iako uvek volim da fotografišem kad se ljudi smeju ili sa stvarno prirodnim osmehom, što može bit prilično teško. Jedan trik koji često koristim kad je neko u blizini „prvo moraš tu osobu naterati da se sada smeje” i iz nekog razloga to uvek učini da se osoba ispred kamere prirodno smeje, pa onda mogu dobiti dobru fotografiju.
Koje je najbolje mesto za fotografisanje i ljudi su prilično opušteni na svim fotografijama, da li je to zbog Vas ili umete da uhvatite momenat?
– Mislim da su ljudi opušteni sa mnom, jer sam i ja sam opušten. Ako upoznam osobu pod stresom to obično mene učini nervoznim, pa pokušavam da ostanem miran i srećan. Fotografisanje treba da bude zabavno, pa pokušavam da zadržim taj stav. U pogledu najboljih mesta za slikanje, volim ona sa nekoliko turista. Moje omiljene zemlje koje sam posetio su Bolivija,Gvatemala i Laos.
Kakvi su vaši planovi za dalje i da li možda planirate da posetite naš region?
Mislim da imamo sve što je potrebno za dobre fotografije! – Porudžbine obično dolaze u veoma kratkom roku, pa nisam siguran gde ću biti kasnije ove godine. Sledećeg meseca idem na obilazak Artičkog kruga motornim sankama, što će biti neverovatno. Voleo bih da posetim Srbiju, to je definitivno u mom užem izboru. Kad dođem u posetu možete mi pokazati.
Vaša poruka čitaocima magazina ,,Moja planeta”?
– Za turističko fotografisanje vrlo je važno da vežbate što više možete. Terajte sebe da stvari vidite na različite načine i da bude kritični prema sebi pri odabiru najbolje fotografije koju ćete staviti na svoju web stranicu. Srećno!
Tekst: Marija Boljević, foto: Tom Robinson