Tenerife – rajsko ostrvo stvoreno za planinare

Grupa Kragujevačkih planinara, članova planinarskih društava „Žeželj” i „Gora” putovala je sredinom februara na ostrvo Tenerife. Plan je bio da se u toku osmodnevnog boravka poseti što više znamenitosti i upozna priroda ovog jedinstvenog kraja planete…

Kada se pomene bilo koje daleko putovanje među prvim pitanjima je svakako cena aranžmana. Kanari su atraktivna turistička destinacija koja može da se organizuje i bez velikih troškova. Dobar deo ukupnih rashoda odnosi se na avionsku kartu. Njena cena se za Tenerife kreće u rasponu od 200 do 500 evra, što u najvećoj meri zavisi od toga koliko unapred se željeni let bukira. Najpogodnije je kupiti kartu bar šest meseci unapred. Na ovaj način naša ekipa je platila povratnu kartu na relaciji Beograd – Rim – aerodrom Tenerife Sever oko 230 evra po osobi. Takođe, smeštaj na ostrvu je rezervisan pet meseci unapred i za devet noćenja u konfornim apartmanima izdvojeno je oko 130 evra po osobi.

Ako bi u troškove uračunali i noćenje u Rimu, putno zdravstvrno osiguranje, te rentiranje automobila (koje je na kraju iznosilo sa troškovima potrošnje goriva 90 evra po osobi) dolazimo do konačne cifre od oko 500 evra po učesniku.

Dakle, ne računajući hranu, restorane i suvenire – fiksni troškovi akcije na Tenerifima i nisu tako veliki izdatak koliko se obično misli. Napomenuo bih da su sva roba i usluge na Kanarima oslobođeni poreza, budući da Madrid pokušava da ovim merama suzbije eventualnu pojavu separatizma na svojoj teritoriji, koja je poprilično udaljena od matice. Povlašćeni ekonomski položaj Kanarska ostrva imaju još od kraja osamnestog veka, a danas je taj status zadržan i kroz akta Evropske unije.

Kanari, Tenerife, Teida

Nekoliko vulkana, koji se bukvalno uzdižu iz okeana, obrazuje desetak ostrva Kanarskog arhipelaga. Ona su nanizana u pravcu zapad-istok, na svega četiri stepena severno od žarkog, ekvatorijalnog pojasa. Sedam većih ostrva ima stalno naseljena mesta, dok na ostalima nema stanovnika.

Tenerife su najveće ostrvo u Kanarskom arhipelagu. Subtropska klima obezbeđuje toplo vreme tokom čitave godine. Varijacije ovakve klime su ipak zastupljene na pojedinim lokacijama. Na Tenerifima klimu određuje i markantna vulkanska kupa Teide. Severno od vulkana je znatno zelenije i bujnije od delova ostrva koji se prostiru na jugu. Severni delovi ostrva u toku zimskih meseci prime znatno više padavina i stoga u ovom delu ostrva rastu papaja, citrusi, banane, i guste šume rododendrona; dok su na jugu zasupljene samo kaktusolike mlečike i agave.

Tenerife se zapravo geografski nalaze u sredini arhipelaga. Uz ostrvo Gran Kanariju, Tenerife su glavno administrativno središte ove Španske provincije. Najveći grad – Santa Kruz se nalazi na jugoistoku ostrva i istovremeno je administrativni centar koji poseduje transkontinentalnu luku i predstavlja jednu od najvećih tranzitnih stanica u pomorskom saobraćaju između Evrope, Afrike i Latinske Amerike.

Vrh vulkana Teide – Pico de Teide uočljiv je sa gotovo svakog mesta na ostrvu. Visine je 3.717 m i predstavlja najvišu kotu Kraljevine Španije. Vulkan je treći po visini u svetu, ako bi se kao njegovo podnožje uzelo dno Atlanskog okeana. Može se reći da je prilično aktivan, iako već preko dvesta godina miruje. Poslednja erupcija je bila 1798. godine, a pre nje zabeleženo je izlivanje lave iz bočnog kratera 1706. godine. Tada je potpuno uništen lučki grad Garačiko.

Saobraćaj na ostrvu

Tenerife nisu izrazito prostrano parče tla. Ostrvo je površine oko 2.060 km². Oblika je pravouglog trougla, čija je „hipotenuza”, odnosno severna obala dužine oko 90 km. Saobraćajna infrastruktura je veoma dobra. U južnom i istočnom delu postoje i putni pravci sa više traka, dok u zapadnom delu i u centralnoj planinskoj oblasti postoji više magistralnih putnih saobraćajnica, koji se besprekorno održavaju. Najveći problem u obilasku ostrva predstavljaju serpentinski, uski drumovi koji vode preko obronaka Velikog kratera ili samih planina: Montanja Blanka, Teida, Teno i Anaga. Iako su kolovozi bez rupa i drugih oštećenja, mimoilaženja i preticanja su nekada gotovo nemoguća misija.

Prestonica karnevala severne hemisvere

Ostrvo je tokom cele godine turistički veoma posećeno, pretežno gostima iz evropskih zemalja. Poznato je da na njegovom jugu postoje plaže na kojima se može kupati tokom čitave godine. Mada zimski period nije vrhunac turističke sezone na Kanarima, tokom čitavog februara se organizuju lokalni karnevali i propratne manifestacije, koje privlače veliki broj turista. Centralni karnevalski festival u Santa Kruzu zapravo predstavlja nakon karnevala u Riju najveću manifestaciju tog tipa na svetu. Stanovnici Tenerifa se trude da u organizaciji svojih karnevala nipošto ne zaostanu za fanaticima sa Kopakabane.

Flora

Po dolasku na Tenerife, već u prvom susretu sa pejzažima duž auto-puta, zapažamo sasvim drugačiji biljni svet od flore na koju smo navikli u Evropi. Najuočljivije su brojne plantaže banana i biljne zajednice zimzelenog žbunastog rastinja. U mestu Icod de los Vinos postoji botanička bašta u čijem se centralnom prostoru nalazi najstarije drvo na ostrvu – Zmajevo drvo (vrsta Dracaena Draco – fam. Agavaceae). Starost ovog stabla se procenjuje na preko 1.000 godina. Mnoge vrste palmi i koloritnog rastinja daju takođe krajoliku nestvaran izgled.

Kao zaštitni znak ostrva (pored tropskih biljaka, neizbežnih kanarinaca i raznovrsnih plaža) treba svakako navesti atraktivne vidikovce i nestvarne kanjone, zbog kojih planinari u sve većem broju dolaze na Tenerife. Kragujevačani su se opredelili za ovu destinaciju upravo zbog uređenih pešačkih puteva. U nastavku sledi opis staza koje su tokom boravka prepešačene, a koje ne treba propustiti ukoliko se nekada uputite na Tenerife.

Vulkan Teida – vrh Guahara

Prva pešačka tura organizovana je u svrhu aklimatizacije za veće nadmorske visine. Odlučili smo se da na uspon krenemo iz gradića koji je smešten na najvišoj nadmorskoj visini na Tenerifima –Vilaflor (1.440 m). Staza od Vilaflora do vrha Guahara trasirana je pod oznakom TF 72. U prvom delu staze prolazimo kroz šumu borova i kedra. Bor u ovom predelu raste direktno iz crnog vulkanskog stenja. Kao pionirska vrsta svojim opalim četinama stvara prve naznake zemljišta te za njim počinju da rastu kedrovi i raznovrsno žbulje kožastih listova.

Nakon dva sata pešačenja dolazimo do lokaliteta koji je poznat pod nazivom „Mesečev pejzaž”. Reč je o vidikovcu sa koga se pruža pogled na geološke formacije, peščane kule koje podsećaju na našu Đavolju varoš. Trasa nas zatim vodi kroz nešto ređu šumu, da bi na oko 2.000 metara visine prostor oko nas postao nalik pustinji.

Uspinjemo se postepeno preko krupnijeg vulkanskog kamenja i nakon pet i po sati stižemo na kotu 2.717 metara. Sam vrh predstavlja jedan lep vidikovac – široki, kameniti plato sa koga se pruža pogled na dobar deo Velikog kratera. Vidikom dominira glavna vulkanska kupa Teide, njeno crno i žuto stenje prošarano snegom. Na samom vrhu Guahara nalaze se i ostaci najstarije planinske opservatorije na Tenerifama, izgrađene od strane jednog entuzijaste Škontlanđanina još u 19. veku. Zidove opservatorije koristimo kao odlično sklonište od vetra. U velikom krateru uočavamo i lokalitet koji je i naša krajnja tačka celodnevnog pešačenja – hotel „Paradores Canadas del Teide”, na oko 2.100 metara nadmorske visine.

U Veliki krater silazimo strmom stenovitom stazom. Dok oprezno koračamo preko velikog stenja posmatramo kupu Teide. Za silazak od Guahare do hotela bilo nam je potrebno oko 90 minuta.

Ukupno smo prvoga dana prešli oko 20 km. Potrebno vreme za trasu je sedam sati. Pri usponu je savladana visina od oko 1.300 metara, dok je silazak iznosio oko 650 metara.

Vulkan Teida – Pico de Teide

Za uspon na najvišu tačku vulkana Teida i istovremeno najvišu kotu kraljevine Španije neophodno je na vreme obezbediti dozvolu Nacionalnog parka „Teide”. Mi smo je obezbedili blagovremeno, četiri meseca pre našeg dolaska na Tenerife. Sama procedura je poslednjih godina dosta pojednostavljena. Besplatna je i obavlja se preko internet stranice Nacionalnog parka.

Vlasti Tenerifa su, u cilju zaštite najvišeg kratera, ograničile dnevni broj izlazaka na vrh na oko 600 osoba. Prvi dozvoljeni termin za izlazak na vrh je od 9 do 11 časova, a kasnije u toku dana postoje još tri termina – od 11 do 13, od 13 do 15 i od 15 do 17 časova. Dakle, dozvola za izlazak na Teidu nije vezana samo za određeni datum, već i za tačno određen termin u toku dana.

Naš uspon na Teidu započeo je na parkingu i autobuskom stajalištu Entrada Montana Blanca, na visini od oko 2.350 metara. Pošli smo nekoliko minuta nakon četiri sata. Nebo je bilo vedro, sa mnogo zvezda. Vetra nije bilo. Pohod uz vulkansku kupu je od samog starta intenzivan i može se reći da konstantan nagib ne prestaje do planinskog skloništa Altavista, na 3.260 metara nadmorske visine. Za uspon od parkinga do Altaviste potrebno je oko četiri sata. Na visini od oko 3.000 m počelo je da sviće. Neopisiva lepota početka novog dana zatekla nas je na snežnoj padini sa pogledom na Veliki krater pod nama.

Glavna prostorija skloništa uvek je otvorena za planinare i predstavlja odličnu priliku za odmor pred završni uspon. Na zidu skloništa postoji informativni digitalni panel koji obaveštava o trenutnoj temperaturi, vlažnosti vazduha i brzini vetra. Takođe nam potvrđuje informaciju da nas očekuju gotovo idealni vremenski uslovi. Tokom uspona do Altaviste temperatura je bila oko -3, a najviša očekivana za taj dan na vrhu je bila +4 stepena. Vetar je bio slab, a oblaci i magla nisu prognozirani.

Nakon polučasovne pauze u skloništu nastavljamo uspon nešto blažim terenom. Ovde je vazduh razređeniji, te hodamo znatno sporije nego što smo do tada činili. Za oko 90 minuta, prolazeći kroz snežni i stenoviti krajolik, izlazimo do platoa na kojem se nalazi gornja stanica gondole. Plato, koji se nalazi na visini 3.556 metara, pun je turista jer uspinjača počinje sa radom u devet sati, a mi do nje dolazimo oko 9,30. Sa prvim izlaskom gondole do ovog platoa izlaze i čuvari Nacionalnog parka, koji ne dozvoljavaju turistima da napuste plato i eventualno se upute ka vrhu Teide. Naime, postoje tri uslova za prolazak kroz kapiju koja vodi ka najvišoj tački Španije. Prvi uslov je dozvola od strane Nacionalnog parka, odnosno rezervisanje termina. Drugi je kompletna planinarska oprema, koja uključuje štapove, zimske cipele i dereze. Treći uslov je dokaz da je lice koje želi da izađe na vrh planinar – posedovanje kartice ili drugog dokumenta matičnog planinarskog Saveza. Tek nakon ovih provera dozvoljen je izlazak na vrh – kotu 3.717 metara. Vreme potrebno za izlazak na vrh sa platoa je oko 40 minuta.

Najviša kota Španije je zapravo obod jednog kratera prečnika oko 200 m. Vrh nije obeležen stubom, krstom ili piramidom. Današnji izgled Pico de Teide formiran je u toku poslednje erupcije 1798. godine. Tada je velika količina lave otekla zapadnom stranom vulkana. Sumporna isparenja su intenzivna i mogu izazvati mučninu i nesvesticu. Već na oko 3.500 m staza prolazi pored stena neugodnog mirisa koje se dime kao da su odžaci. Treba biti oprezan sa odabirom mesta za spuštanje ranca ili izborom mesta za sedenje, jer je pojedino kamenje na tlu veoma toplo.

Vidikom na vrhu dominiraju Veliki krater i okean. Susedna ostrva Gran Kanarija i Gomera su jasno uočljiva, kao i mnoga turistička mesta na samoj obali Tenerifa.

Nakon silaska sa vrha neophodno je ponovo se javiti čuvarima, koji uredno evidentiraju svaki silazak. Napomenuo bih da se celokupna navedena procedura može izbeći. Sva lica koja pre devet sati prođu kroz kapiju neće biti evidentirana, iz jednostavnog razloga: čuvari dolaze na plato tek sa prvom vožnjom gondole. Isti slučaj je i ukoliko se na vrh izlazi posle 17 časova. Treba naglasiti i da čuvari imaju diskreciono pravo da u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova ne propuste osobu na vrh, čak ni ukoliko ispunjava sve napred navedene uslove.

Ovakva procedura za izlazak na vrh je neophodna zbog veoma velikog broja posetilaca. Gondola izlazi na plato svakih desetak minuta, a svaka kabina prima oko 30 ljudi, što znači da tokom dva sata, koliko je maksimalno dozvoljeno biti na platou bude preveženo gotovo 400 ljudi. Povratna karta košta 27 evra, a kako ne bi došlo do zagušenja platoa povratak se mora obaviti u roku od dva sata od vožnje gondolom.

Pored navedene trase uspona postoji još nekoliko uređenih pravaca. Svaka markirana trasa vodi ka kapiji gornje stanice gondole, koja je dakle nezaobilazni punkt za sve planinare. Do vrha Teide postoje i alternativne staze, ali one nisu trasirane. Te staze su pod video nadzorom, a kretanje njima je strogo zabranjeno. Nije redak ni slučaj da po silasku sa vrha čuvari pretresaju rančeve planinara, jer sumnjaju da ste sa vrha poneli i neki kamenčić kao suvenir. Propisane kazne su veoma visoke.

Planina Anaga

Nakon izlaska na Teidu odlučeno je da sledećeg dana malo promenimo ambijent u kome planinarimo. Kamenite i snežne pejzaže zamenili smo šumama rododendrona na planini Anaga. Pešačku turu započinjemo na krajnjem istoku ostrva, malom selu Čamorga, u kome se i završava asfaltni put preko ove „kišne planine”.

Selo se nalazi u jednoj kotlini, okruženoj stenama i niskim rastinjem. Koristimo trasu koja grebenom silazi do svetionika Anaga i zaliva Bermeho, a čija je oznaka TF 6.1 . Dužina ove staze je oko 3,5 km. Tokom pešačenja uživamo u pogledima ka okeanu i stenovitim obalama o koje udaraju visoki talasi. Selo Berneho nema prilaznih puteva, već samo uske staze. Zapravo ga čini tek nekoliko kućica, koje su grupisane uz samu obalu. Zatičemo u selu nekoliko mladih kampera iz zapadne Evrope i jednog starca koji je kako se čini jedini stanovnik sela. Starac je u ovom besputnom delu ostrva ipak našao sebi posao – prodaje limenke piva turistima. Nakon odmora na obali okeana, uz gašenja žeđi hladnim penušavim napitkom upućujemo se natrag ka selu Čamorga, prolazeći kroz vijugavu klisuru. Celokupna pešačka trasa dužine 8,5 km prelazi se sa pauzama za oko četiri sata.

Kanjon Maska

Na zapadu ostrva, u oblasti gde se planina Teno spušta ka okeanu strmim vertikalnim stenama poznatim pod nazivom Gigantes, nalazi se selo Maska (650 mnv), koje je i ulaz u istoimeni kanjon. U toku cele godine kanjon privlači veliki broj turista, tako da se u ovom selu koje se nalazi „na kraju sveta” svi stanovnici bave turizmom i transportom. Prolazak kroz kanjon Maske, dugačak 5,6 km, traje oko tri sata. Kanjon se završava na obali okeana, na stenovitoj plaži koja je sa svih strana okružena vertikalnim vulkanskim stenama. Tokom prolaska kroz kanjon nailazi se na nekoliko uskih prolaza koji predstavljaju i najatraktivnije delove staze. Veliki broj posetilaca nisu planinari, tako da treba biti strpljiv i sačekati svoj red za prolazak.

Većina posetilaca odlučuje se da nakon silaska niz Masku do obale okeana sedne u brodić i odveze se do plaža najbližeg mesta Los Gigantes. Retko se neko od posetilaca odlučuje za povratak uz kanjon. Stoga ne čudi što smo povratak kroz Masku do istoimenog sela izveli za kraće vreme, iako je cela trasa tada bila u usponu.

Kanjon Infierno

Na obodu turističkog mesta Adehe, uz same novoizgrađene apartmanske blokove, nalazi se ulaz u kanjon Infierno. Do maja 2016. godine mnogi posetioci su posećivali ovaj kanjon besplatno i bez bilo kakvih najava čuvarima. Blizina poznatog turističkog mesta dovela je do pojave velikog broja posetilaca, te su vlasti gradića odlučile da postave kapiju i naplaćuju ulaz. Cena za ulazak u kanjon Infierno je 8,5 evra, a od ove cene se četiri evra odnosi na iznajmljivanje zaštitne kacige, koja je obavezna.

Ljubazni radnik na ulazu nam je objasnio da je zbog očuvanja prirode u kanjonu i zbog bezbednosti ograničen broj posetilaca na „svega” 5.000 dnevno. Za navedene činjenice nismo znali dok se nismo pojavili na ulazu, pa kako smo već bili tu, rešili smo da ne propustimo priliku da ga posetimo. Utisci o ovoj stazi nisu toliko impresivni, naročito ako Infierno uporedimo sa Maskom. Dužina trase u jednom pravcu je 6,3 km, a sam kanjon se završava u jednom tesnacu gde je posetilac u prilici da vidi jedan kaskadni slap. Zadržavanje u kanjonu ograničeno je na tri i po sata, kako ne bi došlo do zagušenja na stazi.

Planina Teno

Za kraj obilaska Tenerifa usledila je planina Teno. Nalazi se na severozapadu ostrva i karakteristična je po nizu stenovitih vrhova koji zajedno predstavljaju greben dužine od oko petnest kilometara. Prvo uzvišenje nalazi se iznad mesta Santjago de Teide i predstavlja najviši vrh cele planine – 1.390 metara. Kamenita planina izdiže se nad kanjonom Maske te možemo reći da čuveni kanjon pripada obroncima planine Teno.

Uspon na najviši vrh je karakterističan po stazi koja prolazi kroz gustu šumu rododendrona i borova. Grebenom u pravcu severozapada planina se postepeno spušta do prevoja Mirador Baracan, da bi se zatim ponovo uzdigla do vrha Baracan. Severniji deo planine poznat je pod nazivom Teno Alto i tu već dominiraju pašnjaci i stare kamene ograde. Nekada je ovaj kraj bio poznat po stočarima, te i danas po visoravni zatičemo ostatke autentičnih kamenih kuća. Sada su ovi objekti ostavljeni da propadaju. Stopljeni u travnato zelenilo predstavljaju dodatni ukras ove planine. Selo Teno se tokom poslednjih decenija transformisalo i okrenulo turizmu. Danas u njemu postoji par restorana sa osunčanim terasama koje pružaju pogled na zelene pašnjake i modri okean.

Kroz ovu planinu trasirano je nekoliko staza koje su različitih dužina i zahtevnosti. Od sela Teno vode dve atraktivnije i zahtevnije staze do podnožja planine. Prva staza se pruža u pravcu severa, ima oznaku TF 58 i vodi do grada Buenavista kroz strmu klisuru Barranco de la Torre. Druga staza iz sela Teno vodi ka severozapadu, ima oznaku TF 51 i silazi do vetroparka na samoj obali, kraj naselja Teno Bajo.

Stress Free Zone

Tenerife na posetioca ostavljaju utisak sredine svetlosnim godinama udaljene od problema svakodnevice. Mentalit stanovnika je jednako udaljen od brzog, gradskog života koliko i samo ostrvo od kontinentalnog dela svoje države. Taj utisak dodatno pojačava karnevalska atmosfera koja na ulicama ostrvskih gradova iz večeri u veče ne prestaje. Pozitivna energija privikla nas je da izađemo poslednje noći na ulicu i pridružimo se masi srećnih, kostimiranih ljudi. Mamac koji je bačen prihvatili smo sa zadovoljstvom. Umorna i od sunca i vetra ispijena lica zamenili smo pozitivnom energijom koju nam je donela veselost bučnog karnevala.

Ako želite da pobegnete od brze i stresne današnjice, Kanarska ostrva su pravi izbor za Vas.

Nemanja Rebić, Kragujevac