Potencijali graničnih karaula Srbije

O mogućnostima korišćenja napuštenih karaula na granici Srbije i Bugarske govori Marko Nikolić, iz Udruženja „Freestyler”…

Na veoma atraktivnim lokacijama, po planinskim vencima Stare planine, Ruja, Vlasine… duž 360 km granice između Srbije i Bugarske, nalazi se više objekata koje je podigla nekadašnja JNA. Na strateški sjajnim mestima, sa kompletnom infrastrukturom (struja, sistem etažnog grejanja, makadamski putevi, izvor vode, pomoćni objekti, sjajni vidikovci i odlična preglednost) većina karaula je i dalje u odličnom stanju, budući da su napuštene 2006. godine.

Ovi objekti idealni su za razvoj turizma i aktiviranje ruralnih sredina u opštinama Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Crna Trava, Surdulica, Bosilegrad i Vranje. Karaule pretvorene u planinarske domove odlična su baza za promociju sporta kao načina života, podizanje ekološke svesti, dovođenje stranaca… Takođe, stvaraju potencijale za organizaciju avanturističkih trka i smeštaj grupa turista, planinara, biologa, fotografa… Moguće su organizacije tim buildinga, seminara, kampova, obuka, zimi za turiranje i planinarenje, leti za MTB, pešačenje, jeep ture… Zbog pograničnih patrola, svaka karaula je napravljana na dan hoda od druge – što je savršeno, jer takav standard planinarskih objekata traži EU.

– Pošto se naše Udruženje „Freestyler” profesionalno bavi organizacijom planinarskih tura, avanturističkih trka i kampova u prirodi, u potpunosti smo upoznati sa standardom Evropske unije po tom pitanju. Najbitniji uslovi su infrastruktura, profesionalni vodiči, raznolikost i netaknuta priroda. Srbija ima profesionalne vodiče, raznolikost terena i što je najbitnije – netaknutu prirodu. To Evropljanima puno znači, jer je kod njih sve uređeno i sad traže baš takve izazove i predele. Jedino ostaje problem infrastrukture a to je najbitnije. Sticajem okolnosti već imamo objekte koji godinama stoje prazni – kaže za „Moju planetu” Marko Nikolić, iz Udruženja „Freestyler”.

Da li se nešto promenilo u poslednje dve godine od kada je pokrenuta inicijativa „Granične karaule – planinarski domovi”? Da li je neka karaula prodata ili dodeljena nekome?

– Ne, sve što je prodato je bilo pre toga. Ulaze ljudi u proces, pokušavaju ali ne ide.Problem je u Replubličkoj direkciji za imovinu koja je to nasledila od Vojske i Granične policije i ne zna šta će sa tim objektima. Jednostavno i ne znaju kakav potencijal imaju i da im milioni propadaju. Valjda će se nešto uskoro promeniti, vidite da im sva energija odlazi na izbore koji su na dve godine, niko ne radi svoj posao.

Da li imaš saznanja da je neka karaula propala potpuno usled nebrige u proteklom periodu?

– Kako da ne, više njih. Dovoljno je da bude veći sneg kao 2012. ili jak grad, pa se polupaju crepovi. To se brzo sredi ako ima nekog ko brine o objektu. No to nije situacija sa karaulama, onda vrlo brzo ode krov, deo zida.Vrlo često i lokalni meštani onda poskidaju šta im treba jer je to sad ničije.

Da li si u međuvremenu dobio bilo kakav odgovor od neke institucije?

– Da, zvanično na papiru od Vojske i MUP-a što do sad nikome nije uspelo. Vojska je jasno napisala da to više nije u njihovom vlasništvu a MUP da ih je predao Republičkoj direkciji za imovinu a da je samo par karaula zadržao za potencijalne granične prelaze, kao na primer objekat u Petačincima. Inače Granična policija ima ključeve od svih karaula. U međuvremenu sam imao razgovor sa zamenicom direktora Republičke direkcije za imovinu i ima naznaka da će to pokrenuti sa mrtve tačke. Poenta i jeste da izdaju te objekte planinarskim društvima, izviđačima… Nikako da ih vezuju za lokalnu samoupravu koja bi koristila te objekte na potpuno pogrešan način ili se čak i ne bi bavila njima.

Za sad jedina uspešna transformacija je urađena u Dojkincima. Opština Pirot je pametno pre par godina otkupila objekat, dobila novac iz Fonda prekogranične saradnje i napravila vrhunski veliki planinarski dom. Sad ostaje da se vidi da li tu sve staje, jer tek dolazi najbitniji deo rada a to su ljudi, održavanje, usluga, prava ciljna grupa, dobro obeležene staze, lokalni vodiči, prisutnost 24h/7 dana u nedelji… Dodeljena je lokalnoj TO a to je državna institucija, gde se ne gleda rezultat, zarada, kvalitet, struka već politička pozicija i trule medijske promocije. Po mom mišljenju, to je trebalo da se da lokalnom planinarskim društvom koje je i održavalo taj dom u prošlosti. Njih znaju ljubitelji prirode, društva, vodiči, oni poznaju staze i, što je najbitnije, sve to rade iz velike ljubavi ka planini i sportu.

Da li područje gde se nalaze karaule ima problem sa bačenim smećem u prirodi kao ostatak Srbije?

– Generalno ne, jer su baš udaljene i izolovane. Pogotovo letnje karaule na visini, dok kod zimskih ume da bude ponekad nereda.

Da li si upoznat sa novim Zakonom o turizmu i kako misliš da će uticati na planinarenje u Srbiji?

– Čuo sam štošta o tom Zakonu, ali nisam se preterano udubio u taj problem. Po mom mišljenju, svaka tura iznad 500 mnv i po divljini nema veze sa turizmom, tu nastupa planinarski vodič sa važećom licencom i znanjem. Da li se ide organizovano, autobusom, sa 100 ljudi – to nije bitno ako se ide u planinu. Ali isto tako krivi su i sami planinari koji su godinama unazad pravili ture koje su više turizam nego planinarenje. Faktički, „uletali” su na crno turističkim agencijama. Srbija zemlja sa Balkana: paradoks, nelogičnost, problemi, snalaženje i tako u krug. Država kao država želi da ti uzme sve što može ali zato ne želi ništa da ti da. Umesto da se jadikuje PSS treba da formira komisiju koja će u Ministarstvu rada izdejstvovati šifru delatnosti „planinarski vodič”. Treba da se dobije status radnog mesta, to jest legalizacija posla – i nikakav problem. Napraviš fakturu ljudima, firmi, plaćaš porez kao paušalac, uplaćuješ penziono socijalno i sve je kako treba. Nego, treba neko treba to da radi.

Ukratko o…

Većina objekata se odlično „drži” ali pošto niko ne vodi računa o njima, a oni se nalaze visoko u planini, i najmanja šteta na krovu može uništiti celu zgradu

Trenutno je Republička direkcija za imovinu RS vlasnik svih karaula, sem par komada koje je preuzela Granična policija Srbije. Niko se ne bavi tim objektima a vrednost im je ogromna.

Razna planinarska društva, lovačka, lokalne turističke organizacije su tražile neke karaule ali nikad niko nije dobio odgovor od Republičke direkcije za imovinu RS.

Većina makadamskih puteva i prilaza je u solidnom stanju. Struja je isključena ali se lako može opet prijaviti.

Najbolje pozicije i najočuvaniji objekti nalaze se na predelima opštine Babušnica i Surdulica.

„Letnje karaule” mogu se iskoristiti za zimske bivake (karaule potiču još iz Prvog svetskog rata).