Danas, u eri poliestera, zaista više nema razloga da se izmotavate u štrikanim džemperima od čiste runske vune. Iako su naše majke i dalje zabrinute za naše bubrege, treba ih razuveriti. Postoje materijali koji nam ih mogu sačuvati….
Verujem da su prirodni materijali, poput pamuka, prevaziđeni još negde sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Dok smo, kao sva poslušna deca, nosili štrikane džempere, negde u vreme Zimske olimpijade u Sarajevu, materijali iz porodice goretexa ušli su u masovnu proizvodnju i postali dostupni širokom krugu potrošača. Kod nas su došli nešto kasnije, a u proteklih deset godina zaista nema razloga da planinari i dalje budu poslušna deca. Ovaj put nećemo pisati o aktivnom vešu (jer par gaća i majica iz ove grupe još uvek testiramo), nego o „slojevima odeće”, koji su važni u svim periodima godine. Dok sam još uvek verovao da je pamuk praktičan u outdoor akcijama, nosio sam fine pamučne dukseve i uvek imao dva u rezervi. Sistem je bio da jedan nosim, a drugi čuvam za preoblačenje na pauzi. Nakon toga bih onaj oznojani sušio na rancu, iznad vatre u domu, na krevetu, šatoru… U zavisnosti od prilike, imao sam male rituale za sušenje dukseva, što na leđima, što na pomoćnim objektima… Jednom prilikom, na lakom minusu od pet-šest stepeni, dok su svi planinari uživali u pogledu, ja sam skidao led sa jakne. Drhteći od hladnoće, preklinjao sam ih da krenu, ali niko od njih nije imao sličan problem. Nakon tog iskustva, pokrenuo sam sopstveno istraživanje o oblačenju i utvrdio da imaju nešto zajedničko. Pored dezena na baklave (ipak je to bilo pre 15 godina), druga zajednička stavka bila je – poliester. Užasnut ovim podatkom, shvatio sam da se obična sintetika daleko bolje ponaša pri ekstremnim uslovima, nego ijedan prirodni materijal. Mnogi se neće složiti sa mnom, ali to je ipak stvar afiniteta i mogućnosti. Suština je u tome što pamuk zadržava vlagu, a sintetička vlakna je provode i ona isparava – ako ima gde. Zato je veliki problem kombinovati materijale i slojeve, posebno ako je prelazno godišnje doba ili, pak, imate velike napore koji će vas oznojati. Zbog toga uvek nosim aktivni veš i tanji duks od veštačkih materijala. Zimi je to tanji duks od polara, leti od mikrofibera.
Polar
Polar je sintetički materijal, koji se može pronaći u više klasa i u zavisnosti od toga ima različite namene. Pomenućemo samo neke koje je patentirao „Polartec”: POLARTEC® CLASSIC® (najčešće se koristi kao drugi sloj preko koga se odvodi znoj, lagan, brzo se suši i diše…), POLARTEC® POWER DRY® (materijal za 
aktivni veš – odvodi znoj do sledećih slojeva odeće i održava telo suvim); POLARTEC® POWER STRETCH® (drugi i treći sloj – rastegljiv, lagan, topao materijal koji pri sportskim aktivnostima održava telo suvim, a površinski najlonski sloj je odporan protiv vetra i ogrebotina); POLARTEC® THERMAL PRO® (tanak i lagan, ali topao materijal, brzo se suši i minimalizuje gubitak toplote); POLARTEC® WIND PRO® (drugi i treći sloj pruža čak četiri puta veću zaštitu od vetra nego obični polar materijali; otporan na vodu, sneg i ogrebotine); POLARTEC® WINDBLOC® (iako je rezervisan za treći sloj – jakne, pomenućemo ga jer ima 100 odsto otpornosti na vetar). Zajedničko za pomenute tipove polara koji su zaštićeni pod različitim nazivima jeste da su vrlo topli, lagani i da se dobro ponašaju u uslovima vlage. Problem će se pojaviti ukoliko poslednji sloj ne bude „breathable”. Ako obučete kabanicu ili jaknu sa neodovarajućim sistemom protiv kiše, za samo nekoliko minuta bićete mokri do gole kože. Međutim, period sušenja će biti daleko kraći, što znači da doslovce možete da sušite odeću na sebi. Drugi problem može da utiče na vaše socijalizovanje pri outdoor aktivnostima. Nekoliko puta imao sam priliku da upoznam fine momke koji su nosili odeću po propisu. Međutim, toliko su terali mak na konac da su svoj „sintetički komplet” nosili svakodnevno tokom cele ture. Možete zamisliti kako su mirisali idućeg dana… Pravilo je da jednom pokvašene stvari odmah nakon presvlačenja pakujete u kesu sa prljavim vešom i biće sve u redu. Za većinu ljudi ovo pravilo je izlišno, jer se higijenski minimum podrazumeva, ali ima nas raznih.
Mikrofiber
Materijal „microfiber” koristila je američka vojska i razni uniformisani savezni organi. Amerikanci su toliko bili fascinirani ovom tkanimom da se program „ Future Force Warrior” doslovce bazirao na njemu. Vojnici su imali oko 20 artikala od mikrofibera proizvedenog za različite namene, a sve zahvaljujući osobinama da se brzo suši i manje iritira kožu. Međutim, kako to obično biva, fascinacija je ubrzo splasnula jer je Američka vojska u međuvremenu zabranila nošenje više slojeva sintetičke odeće zbog rizika od vatre. To, međutim, nije sprečavalo planinare da nastave da uživaju u blagodetima ovog savršenog materijala. Za razliku od polara, mikrofiber nema ambiciju da vas greje, što je njegova glavna prednost u toplim danima. Ja sam od onih koji i zimi i leti nose dug rukav. Razlog tome jer, pre svega, UV – faktor. Većina ljudi veruje da se ultravioletno zračenje stvorilo pre nekoliko godina, kada smo ubrzano počeli da rasturamo našu planetu i ozonski omotač oko nje. Međutim, UV je uvek bilo tu, samo mi nismo obraćali previše pažnje na opekotine od sunca…
Tanak duks od mikrofibera sa dugim rukavima rešiće sve vaše probleme tokom letnjeg pešačenja. On vas pre svega štiti od zračenja, ali pravi i sloj termo izolacije oko vašeg tela. Zato za letnje outdoor aktivnosti uvek birajte svetle materijale i malo komotnije modele.
TESTIR’O ZA VAS
Drugi sloj je, sasvim logično, ono što se nalazi između donjeg veša i jakne. Neki vole više tankih slojeva, a ja – jedan ali vredan… U poslednje vreme imao sam priliku da nosim više dukseva različitih proizvođača. Listom su to bili materijali proizvedeni po sličnoj tehnologiji, a jedina razlika je bila u nazivu. Pošto svaki proizvošač ima svoj zaštićen patent, nećemo pominjati ni jedno ni drugo. Moj favorit za prelazna godišnja doba jeste tanji sintetički duks. To ne treba da bude ništa specijalno, jer pretpostavljam da već imate gornji sloj (jaknu) koja će da vas štiti od kiše i vetra. Dakle, ne treba od toga praviti nauku. Ja sam moj kupio u prodavnici sportske opreme za oko 30 evra. Ima jevtinijih, ali svakako i mnogo skupljih. Konkretni duks sam izabrao jer mi se svidela boja (dečački plava sa belim detaljima). Dakle, ništa specijalno! Nosio sam ga uz aktivni veš i „wind proof” jaknu i bio sam sasvim zadovoljan. Na temperaturama između -10 i +10 stepeni Celzijusa pokazao se idealnim. Za prilike niže od ove temperature bio mi je potreban malo deblji sloj, a za toplije – sasvim logično – jakna je postala suvišna. Ukratko: Sasvim pristojni duksevi mogu se pronaći po ceni od 15 do 50 evra, u zavisnosti od debljine materijala i proizvođača. Moji favoriti su u klasi od 20 do 40 evra. Sve jevtinije je sumnjivog kvaliteta, a sve skuplje čist bezobrazluk.
Zoran Kalinić-hodač
Tekst: Moja planeta, Danijel Brajčić, Foto: SXC, Dremastime