U organizaciji Alpinističke sekcije „Novi Sad” (ASNS), od 3. juna do 17. jula, održan je ovogodišnji letnji tečaj…
Alpinizam? Vredi pokušati. Posle dugogodišenjeg planinarenja i učestvovanja na brojim visokogorskim akcijama, većina planinara se oproba i u alpinizmnu, kao vrhunskoj planinarskoj disciplini. Bavljenje alpinizmom zahteva izuzetne psihičke i fizičke napore, pa osobe koje nisu dovoljno spremne nailaze na velike poteškoće i dodatne opasnosti koje svojom nesigurnošću sami stvaraju. Zbog toga je jako važno sticati znanje i iskustvo, te kroz učenje, treninge i praktičan rad, polako ulaziti u svet alpinizma. Imajući to u vidu, u cilju veće bezbednosti kretanja po planinama, svim visokogorcima se preporučuje polaganje letnjeg i zimskog alpinističkog tečaja. Čvorologija, orijentacija, geomorfologija, meteorologija i mnoge druge stvari koje se uče na tečajevima su ono što bi svaki pojedinac koji se uputi u visoku planinu trebalo da zna. Pravilna upotreba cepina i dereza na primer. A tu su i hidratacija, prva pomoć, visinska bolest i dr. Naročito je to bitno na visokim planinama, kao i prilikom kretanja po tehnički zahtevnim stazama i bilo bi poželjno da svi planinari steknu mnoštvo znanja i veština. Nakon položenog tečaja i ispenjanih prvih smeri u letnjim i zimskim uslovima, prvog abzajla na primer čovek oseća neverovatno zadovoljstvo baš zbog toga što je mnogo truda uložio, a još više dobio. Prosto ga obuzme neka čudna energija koja ga dugo nedelja nakon toga ne popušta.
Prošle godine uspešno sam završio zimski početni alpinistički tečaj u organizaciji Alpinističke sekcije „Novi Sad” (ASNS). Zimski sam ponovio i ove godine da utvrdim gradivo i odlučio se da pohađam letnji početni kako bih ušao u proceduru za izbor u zvanje pripravnika alpiniste. Većinu tehničke opreme obezbedilo mi je PSD „Stražilovo” iz Sremskih Karlovaca, a deo opreme ASNS, te im se ovom prilikom srdačno zahvaljujem.
Tečaj je koncipiran tako da traje tri vikend termina, dva na Fruškoj gori i jedan u Gornjačkoj klisuri ili Kablaru, kako bi se stekli neophodni uslovi za penjanje smeri. Prvi dan tečaja okupili smo smo se na Popovici u planinarskom domu „Železničar” u jutarnjim časovima. Već vidim – dobra ekipa u najavi. Na terasi, lagano, uz kafu, alpinistički instruktor Obrad Kuzeljević Kuki upoznao je tečajce sa osnovnim postulatima alpinizma i planinarske etike. Odličan početak. Vreme je bilo lepo, sunčano i polako smo se spremili za odlazak na stenu Orlovog bojišta. Prišli smo sa gornje strane stene strmom stazom kroz šumu koja je vodila direktno od Popovice. Došli smo brzo do vidikovca, ali već žestoko zagrejani malim, ali strmim usponom. Lep pristup. Tu smo najpre imali praktičnu obuku iz čvorologije, a zatim smo učili upotrebu sprava za osiguravanje. To je bio odličan uvod za učenje spuštanja niz uže, tzv. abzajlovanja. Nakon fiksiranja užeta „kaubojcem” za jedan lep jasen, Andrej kao saradnik u nastavi prvi se spustio do podnožja stene i pripremio uže za tečajce. Vreme se vrlo brzo promenilo i nad Fruškom gorom nadvili su se veliki sivi oblaci. Nakon Andreja sam ja došao na red. Uz pomoć instruktora pripremam se za abzajl, a kiša samo što nije. Nekako sam se spustio do Andreja i to je bilo to. Nakon par minuta je počeo snažan pljusak koji je trajao nekih pola sata. Sva sreća pa smo imali nadstrešnicu na vidikovcu. Ostatak dana bio je osuđen na predavanja i praktičan rad u domu. Od opreme, logistike uspona preko različitih sistema za zaključavanje spravica. Radilo se do oko 22 h. Doduše, deo tečajaca je morao ranije da napusti nastavu. Deo ekipe je prespavao u domu dok se deo razbežao po gradu tako da smo se lagano „novosaCki” skupili oko deset sati, u nedelju, i nastavili sa radom.
Ovaj put smo otišli ispod stene i radili pravljenje različitih tipova štandova. Nakon nekih dva sata terenskog rada bili smo prinuđeni da se vratimo u objekat. Opet kiša. Kao i prethodnog dana i ovog smo bili primorani da radimo na terasi i u sali. To nije smetalo da naučimo tehnike blokiranja i odblokiranja spravica raznih vrsta, kao i još mnogo toga.
Sledećeg vikenda na Fruškoj gori smo imali uglavnom lepo vreme, svi su uspeli da abzajluju, a i ja po drugi put. Radili smo i tehnike spašavanja partnera, samospašavanja, zatezanja traverzi i dr. Pomoćni predavači su bili Sandra, Zoki, Andrej i Vlada. Taj vikend je prošao lepo i jedva sam čekao finalni vikend u stenama Gornjačke klisure.
E, to je bilo posebno. Spavao smo u šatoru, u prelepoj borovoj šumi ispred izviđačkog doma u selu Ždrelo, jednoj od značajnijih alpinističkih baza u Srbiji. Okružen sa pedesetak drugih alpinista i tečajaca. Taj vikend su polagali i AOB-ovci, a bilo je dosta penjača iz AOP-a. Naravno i Cobe sa ekipom iz GSS-a. Neki su penjali sportske smerove, a ostali smerove u tradiciji. Bila je i jedna ekipa koja se premala za „multi-pitch”.
Vreme u subotu je bilo pakleno. Prve smeri koje sam ispenjao u suvoj steni su Ljubinka desna i Burgija, a u spustu čini mi se Ljubinka, pa Jagnjeća brigada. Trojna naveza Kuki, Joca i ja. E, tu iznad Brigade sam se jako uplašio. Nekoliko minuta mi je trebalo da se stabilizujem ali je na kraju sve dobro prošlo. Još jedan abzajl i spust na parking. Bio sam potpuno dehidriran i izgoreo od sunca. Ispod šlema mi se slivao znoj sve vreme. Spas nam je bio na izvoru „Tri lule”.
Nedelja. Vreme je oblačno i prijatnije za penjanje. Manjinov smer je bio za mene jako težak i dugačak. Sve vreme na eksponiranom grebenu, a jedan deo ispod delekovoda i iznad magistrale. Delovalo je zastrašujuće u pojedinim momentima. Za neiskusne penjače je sve više od dva rastežaja mnogo, a ovde ih je bilo minimalno četiri. Stena je blago krušljiva a na vrhu smera je ostatak srednjovekovne kule. Zbog neiskustva sam trošio mnogo više snage nego što bi trebalo ali sam se nekako ispeo do kraja. Vođa naveze mi je bio Eda, koji mi je veoma pomogao i u koga imam mnogo poverenja. U povratku smo takođe imali dosta teške uslove zbog strmog terena i sipara. Tako umoran sam radio test i bio sam veoma zadovoljan. Sve u svemu uspeo sam da položim pored svih vratolomija, ali na mene je najveći utisak ostavio pristup ASNS koji neguje tradicionalni alpinizam i moralne vrednosti stavlja u prvu plan. Još jednom hvala svima na podršci koju ste mi pružali. Ovo je bilo nezaboravno iskustvo.
Organizator tečaja: ASNS pri PSD „Železničar”, Novi Sad, Trg galerija 4, Novi Sad
Vođa tečaja/overeno zvanje za tekuću godinu: Obrad Kuzeljević, instruktor alpinizma
Tečajci: Ana Savić, Jovan Bikicki, Milan Popović, Marko Bret, Nikola Draginić i Zoran Jakovljev
Tečaj je realizovan u periodu od 3. juna do 17. jula:
- Prvi vikend na Popovici od 3.-5. 06.
- Drugi vikend na Popovici od 10.-12. 06.
- Treći vikend – Gornjačka klisura od 17-19. 06.
- Četvrti vikend – Ovčarsko-kablarska klisura od 15.-17. 7.
Teorijski deo obuke:
- Letnja alpinistička oprema – vrste i upoznavanje;
- Čvorologija;
- Logistika uspona;
- Opasnosti u planini;
- Faktor pada;
- Šematski prikazi uspona;
- Prva pomoć;
- Istorija, počeci nastanka planinarstva i alpinizma;
- Etika.
Praktični deo obuke:
- Funkcionisanje naveze;
- Tehnika slobodnog penjanja;
- Postavljanje opreme;
- Osiguravališta;
- Spuštanje niz uže – abzajl;
- Praktično penjanje;
- Samospašavanje;
- Vežbe padova i dinamičkih udara – simulacija;
- Usponi u stenama do 200 m visine, minimalno 2 smera.
Popete smeri u Gornjačkoj klisuri:
I dan:
- Ljubinka desna, ocena III
- Zaboravljena burgija: ocena V+
Penjačka naveze:
- Obrad Kuzeljević, Jovan Bikicki i Zoran Jakovljev
- Zoran Marković, Marko Bret
- Aleksandra Bunjevčev, Milan Popović, Denis Ivanović
II dan:
- Manjinov smer: ocena III+
Penjačke naveze:
- Aleksandra Bunjevčev, Jovan Bikicki i Denis Ivanović
- Zoran Marković, Marko Bret
- Edin Oprašić, Zoran Jakovljev
Popete smeri u steni Kablara
- Prolećni: ocena III
- Moravski: ocena III, IV
- Ovčarska prečnica: ocena III+, (IV)
Penjačke naveze:
- Zoran Marković, Ana Savić
- Aleksandra Bunjevčev, Nikola Draginić
Projekat „Afirmacija mladih u Novom Sadu za bavljenje sportovima u prirodi” sufinansiran iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu