Trkama na Bobiji spuštena zavesa na premijernu sezonu Skyrunning lige Srbije…
Čini se da na lepšoj lokaciji i boljoj stazi nije mogla da se održi poslednja trka u sezoni 2015. i da su organizatori doneli pravu odluku odabravši Ljuboviju i planinu Bobiju za sky trail na 25 km i ultra sky marathon na 56 km. Svako ko se zaputi u predivne predele Zapadne Srbije, neće se pokajati, pa tako ni Srpska skyrunning asocijacija nije pogrešila što je upravo ovaj deo izabrala za „konačni obračun” u ligi i poslednju, osmu trku, u 2015. godini. Za kraj uspešne sezone, takmičari su imali priliku da uživaju u netaknutim, ali vrlo izazovnim predelima. Posednu draž događaju dale su tri najčistije reke regiona – Drina, Tribuća i Trešnjica. Učesnici obe trke nisu ostali uskraćeni za čarobne poglede i vidike. Uprkos velikim naporima i izazovima na obe distance, trkači su tokom cele staze prolazili i susretali se sa fantastičnim predelima. Kanjoni, useci, vodopadi, vidikovci, magične četinarske i listopadne šume smenjivali su se duž staze.
Trka na 25 km podrazumevala je 1.580 metara uspona i 600 metara spusta, a na 56 km – 3.000 uspona i 2.000 spusta.
Start obe trke bio je 19. septembra, u osam sati, u centru Ljubovije. Prva tri kilometra išlo se kroz grad – asfaltom, što znači da je tempo od samog početka bio jak. Posle asfalta, prelazi se u šumski ambijent i kreće se uzbrdo. Polako se masa trkača rasporedila – najbrži su već „odmaglili” dosta napred, poneki taktičari su odredili svoj tempo i pripremali se za kasnije, zahtevnije delove staze, dok su neki polagano krenuli u šetnju. Staza za obe trke bila je ista do 18. kilometra, gde je trkače čekalo raskršće i putevi su im se razdvajali. Prvi kontrolni punkt bio je na osmom kilometru „Vidikovac Nemić”. Učesnici su tu mogli da se osveže vodom i da obavezno čekiraju evidencioni karton. Do tamo je staza uglavnom išla uzbrdo, prošarana šumom i naravno, sa pogledima, koji prikazuju svu lepotu Zapadne Srbije.
Do 18. kilometra, put je kombinacija blagih uspona i spustova, da bi se konačno došlo do drugog kontrolnog punkta „Četinarsko raskršće”. Tu su za takmičare bile spremne voda i okrepa, ali i razdvajanje staza – levo (sever, Prisedo) su krenuli trkači na 25 km, dok je put za 56 km podrazumevao skretanje desno (jug, pogled na omegu Drine). Posle malog odmora, učesnike na kraćoj distanci čekao je jedan deo spusta i posle toga najteži deo trke, jak uspon u prva dva, tri kilometra, koji može da se meri sa ozbiljnim „Vertikalnim kilometrom”. Sunce je do tada već ozbiljno upeklo i pred trkačima je bio ozbiljan posao. I to se, međutim, preživi, pa posle bude sve lakše. Znate da ste prešli najkraću i najatraktivniju stazu koja vodi do vrha Torničke Bobije. Tu je i bio cilj, kod Šumske kuće. Limit za ovu deonicu bio je pet i po sati. Učesnici kraće trke završili su svoj zadatak, ali to nije bio slučaj sa takmičarima na dužoj.
Oni su posle „Četinarskog raskršća” krenuli ka trećoj kontronlnoj tački „Đački punkt” koji se nalazi na 33. kilometru. Na tom delu staze čekalo ih je pravo bogatstvo prirode i dragoceno iskustvo. Prošli su pored mesta sa koga se pruža najbolji pogled na omegu Drine. Posle toga su išli do zaseoka Zabrđe, gde su se spuštali u kanjon Trešnjice, najlepši u ovoj regiji. Kretali su se stazom poznatom kao „Đačka staza”, koju su đaci iz okolnih sela koristili za odlazak u školu. Jedan od zaštitnih znakova ovog dela jeste i beloglavi sup. Prolazeći kroz Specijalni rezervat prirode „Kanjon Trešnjice”, koji je, između ostalog, poznat po strmim odsecima, netaknutom prirodom i ukrštanjem sa rekom i kanjonom Tribuće. Takođe, to je dom i 24 para ove prelepe ptice.
Sledi kontronlna tačka broj 4 – „Šumska kuća” na 41. kilometru i put se nastavlja preko Rudnika nadole. Na redu je zatim krug oko Bobije do kontrolnog punkta 5 (Prisedo na 51. km) i, kao i učesnike na 25 km, takmičare na 56 km čekao je jak vertikalni uspon na Torničku Bobiju i konačno dolazak na cilj kod Šumske kuće. Limit na ultra sky maratonu bio je šest sati i 45 minuta na kontrolnoj tački 3 (14:45), 8:20 na četvrtoj (16:20) i na petoj 10 sati (18:00). Najlepše za kraj… Tako bi možda većina učesnika opisala ove trke na Bobiji. Predivna netaknuta priroda, odlična staza i još bolja konkurencija… I to je sve što je potrebno.
Okršaji na Bobiji doneli su i konačan poredak u ukupnom plasmanu Srpske skyrunning lige za sezonu 2015. U muškoj konkurenciji najbolji je Kristijan Stošić, dok je ta titula u ženskoj pripala Neli Lazarević.
Kristijan je na Bobiji učestvovao u trci na 25 km i bio ubedljivo najbrži rezultatom 2 sata i 3 minuta, dok je Nela na dužoj deonici zauzela treće mesto ostvarivši vreme od 9 sati i 11 minuta.
Iza Stošića, kao drugoplasirani, našao se Marjan Bonev iz Makedonije, koji je na cilj stigao posle 2 sata i 26 minuta, dok je treće mesto pripalo Vladimiru Rilingu, kome je bilo potrebno 2 sata i 41 minut. Prva među damama bila je Slađana Jovanović (3 sata i 10 minuta), drugoplasirana je bila Ana Milosavljević (3 sata i 34 minuta), dok je treća pozicija bila rezervisana za Dubravku Šešliju (3 sata i 38 minuta).
Izazov dug 56 km najbrže je prešao Bojan Dulejan iz Beograda (5 sati i 55 minuta), dok su za njim kroz cilj protrčali Milovan Milić iz Niša (6 sati i 23 minuta) i Nenad Živković iz Kruševca (6 sati i 32 minuta). Najbrža u ženskoj kategoriji bila je Sofija Arapović, kojoj je trebalo 7 sati i 47 minuta, dok je drugo mesto zauzela Jelena Filipović (8 sati i 7 minuta).
Trku je organizovala Skyrunning asocijacija Srbija u saradnji sa Opštinom Ljubovija, Kancelarijom za mlade i Turističkom organizacijom Ljubovija. Organizatori su iskoristili priliku i da se zahvale svim volonterima, lokalnom stanovništvu, Etno selu „Vrhpolje”, Planinarskom domu na Torniku, Šumskoj kući na Bobiji na podršci i pomoći u organizaciji događaja.
Pobednici lige za 2015. godinu su Kristijan Stošić i Nela Lazarević
Projekat „Promocija turističkih potencijala ruralnih krajeva Srbije kroz outdoor sportove” sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja