Izaberite svoj način da osvojite stenu. Da li će to biti boldering, sportsko ili brzinsko penjanje, prirodna ili veštačka stena, zavisi isključivo od vas. Pronađite svoj stil, jer danas postoji sve više mogućnosti da načinite svoje prve vertikalne „korake”…
Slobodno ili sportsko penjanje, kako ga neki nazivaju, zapravo ima jasne okvire. To je vrsta penjanja po stenama nastala iz alpinizma, ali obuhvata penjanje bez opreme kao pomoć pri usponu. Jedina dozvoljena pomoćna sredstva mogu biti specijalne patike za penjanje, od tvrde gume, takozvane „penjačice” i magnezijumski prah na šakama koji sprečava znojenje i povećava trenje na steni. Penjač u ovom sportu nosi samo sigurnosnu opremu koja ga sprečava da se provredi pri padu. Proces osiguravanja svodi se na to da penjač pričvršćuje uže za stenu na svakih nekoliko metara i ima osobu na zemlji, u podnožju stene, za koju je vezan drugim krajem užeta. Usponi su najčešće od pet, pa do 30 metara. U ovom sportu nije glavni imperativ popeti se na što višu stenu, nego da uspon bude što teži. U slobodnom penjanju postoje discipline kao što su „boldering” (penjanje po malim stenama), sportsko penjanje (stene od 10 do 30 metara) i brzinsko penjanje.
U bolderingu uspon je kratak, svega nekoliko metara, i za ovu disciplinu se ne koristi sigurnosna oprema. Ako je u pitanju veštačka stena, podrazumeva se da ispod nje ima debeo sloj sunđera, dok na prirodnim stenama penjači postavljaju svoje prenosne sunđere. U bolderingu su stene najčešće previsne ili pak plafonske, sa jako malim hvatištima, od po nekoliko milimetara. Zahtevaju više snage, a manje kondicije.
Sportsko penjanje obuhvata penjanje po veštačkim i prirodnim stenama koje su nešto veće visine i zahtevaju sigurnosnu opremu. Kod ove vrste penjanja stena (prirodna) prethodno mora biti pripremljena, odnosno na svakih mekoliko metara moraju biti postavljene (ubušene) alke za fisiranje užeta. Niz ovakvih alki na steni predstavlja smer penjanja. Svaki smer ima svoju težinu uspona. Tu je jedna od razlika između sportskog penjanja i alpinizma u kome su težine od 3 pa do 7 nakon čega slede ocene sportskopenjačkih smerova od 7 pa do 11+. Teški usponi zahtavaju prethodno postavljene alke za fiksiranje užeta jer su toliko naporni i zahtevni da osoba koja ih izvodi jednostavno nema mogućnosti da se osigurava prilikom penjanja na neki drugi način. Ovakvi usponi se često uvežbavaju i pripremaju danima i mesecima, a najpasioniraniji penjači ih uvežbavaju i po godinu dana. Ovakav vid penjanja zahteva pored snage i dosta kondicije.
Brzinsko penjanje je karakteristično za veštačke stene. Ovakvi smerovi se postavljaju u paru, to jest postoje dva indentična i dosta su lakši od prethodno pomenutih. Za dvoje penjača ovo predstavlja trku, a pobednik je onaj ko prvi stisne taster na vrhu smera. Ova disciplina je jako dinamična i atraktivna za publiku. Ovakvi usponi imaju po 10 do 15 metara i često bivaju savladani za 10 do 15 sekundi što je zaista impresivno kada se uzme u obzir da je to vertikalna a ne horizontalna brzina! Slobodno penjanje zahteva dosta utreniranosti jer prilikom penjanja se aktivira svaki mišić u telu. Povrede su zaista retke jer je sve osmišljeno da pruži visok stepen bezbednosti. Oprema podnosi dve tone opterećenja i skoro da je eliminisana mogućnost njenog otkaza. Može se svrstati u ekstremne sportove jer vas sam čin penjanja dovodi na veliku visinu na kojoj nekom ličnom velikom greškom možete sebi oduzeti život. Naravno, samo ekstremne greške bi dovele do ovakvog ishoda. Svako kome ovo nije dovoljno sigurno može se baviti bolderingom koji je na malim i bezbednim visinama, a pruža isto toliko uzbuđenja i dinamike. Za slobodno penjanje pored snage i kondicije jako je bitna i tehnika penjanja. Ona se razvija godinama, a u stvari predstavlja motoriku i način razmišljanja za kretanje po steni. Što se duže osoba bavi slobodnim penjanjem, više će njegovi pokreti pri penjanju biti automatski, a manje će razmišljati kako da postavi svoje telo, kako će se držati levom rukom dok stoji samo na desnoj nozi i slično. Sve to omogućava penjaču da štedi energiju, odnosno da savlada teži uspon. Tako da u slobodnom penjanju imate mogućnost da ostvarujete vrhunske rezultate od na primer 16. godine, pa sve do pedesetih godina starosti. Vrlo je interesantno kako neki stariji gospodin nadmašuje u penjanju nekog mladog atletu dvadesetih godina u punoj snazi. U ovom sportu su i devojke podjednako zatupljene i ništa manje uspešne. Njihova fizionomija im je pružila manje snage, ali im se kroz trening i bavljenje sportom razvija bolja tehnika penjanja. Proporcionalno gledano devojci od 50 kilograma će biti daleko lakše da se penje nego muškarcu od 80 kilograma, a i tanke ženske šake lakše će držati izbočine na steni (hvatišta). Jedna od lepota slobodnog penjanja je to što će vam ono pružiti isti užitak bilo da se penjete po nekim manje zahtevnim stenama i smerovima ili da probijate državni rekord. Dok se penjač kreće stenom potrebna mu je maksimalna koncentracija i fokus, tako da mozak ulazi u neko posebno stanje u kome nestaju svi pređjašnji problemi i razmišljanja. U tim trenucima za jednog ovakvog sportistu postoji jedino uspon i savladavanje pokreta jednog za drugim. Nekim sportistima su draže veštačke stene i sam fokus na takmičenja dok su drugima draže prirodne stene i uživanje u prirodi. Bez obzira na ove razlike oba tipa slobodnih penjača vezuje motivacija da pomeraju lične granice. Eliminisana je želja da neko bude lošiji od vas jer jedino što je bitno ste vi i stena, samo je pitanje ko će u tom trenutku dominirati. Ako vam se desi neuspeh možete otići na još malo treninga i vratiti se još spremniji.
Adrenalin u krvi
Divljina je od pamtiveka bila čovekovo utočište i, kao takva, pružila mu je sve što mu je bilo potrebno. U početku to nije bio tako lagodan život. Međutim, sa ubrzanim razvitkom civilizacije i tehnologije ljudska rasa postaje uspavana i sve manje pažnje posvećuje tom velikom bogatstvu koje nas okružuje. Srećom, postoje ljudi koji su rešeni da svoj život vode na malo drugačiji način od ostatka populacije i njih najčešće možete videti kako negde putuju sa velikim rančevima, vrećama za spavanje i šatorima na leđima. To su najčešće prirodnjaci, fotografi ili ljudi koji se bave nekim sportom. Takvi sportovi su u svim razvijenim zemljama koje poseduju prirodna bogatstva u velikom usponu. Oni najčešće zaljubljenicima obećavaju dobar provod i društvo u isto tako dobrom i zdravom okruženju. Jedan od takvih sportova je sportsko penjanje ili free climbing.
Sportsko penjanje je na našim prostorima još uvek nerazvijen i nezastupljen sport, ali zahvaljujući nekolicini zaljubljenika u prirodu počinje da hvata mah. Ti ljudi rade na popularizaciji ovog sporta i daju sve od sebe da ponovo zbliže čoveka i prirodu. Jedan od takvih ljudi je i Žarko Jevremović. On je ovim sportom počeo da se bavi iz radoznalosti, a kasnije je to preraslo i u ljubav. Pošto je diplomirao na ovom sportu na Višoj trenerskoj školi pri Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje rešio je da preuzme stvari u svoje ruke i napravio najveću veštačku stenu zatvorenog tipa u Beogradu. Posle dugog i mukotrpnog rada na renoviranju objekta u sklopu bivše fabrike BIM „Slavija” organizovano je promotivno takmičenje kako bi se na taj način ozvaničilo puštanje u rad. Glavna namena ove stene je da pripremi mlade za odlazak u prirodu i penjanje po pravim stenama, ali i da im pokaže da pored komercijalnih sportova postoje još neki koji će im omogućiti dobru zabavu i druženje, ali i pravilan razvoj duha i tela. Ova stena po veličini, kvalitetu i standardu može da parira kolegama iz inostranstva, pa je u saradnji sa opštinom Palilula i srednjim i osnovnim školama započet projekat koji ima za cilj da privuče što veći broj mladih. Uskoro treba da krene „škola penjanja” u sklopu koje će se naša omladina kroz zabavu bolje upoznati sa ovim sportom. Treninzi se odvijaju u kontrolisanoj sredini pod okriljem stručnog osoblja koje ima višegodišnji staž u radu sa decom i omladinom. Sport nije opasan, jer se za zaštitu koristi najsavremenija oprema koja ima atest iz inostranstva. U samoj hali u kojoj se nalazi stena raspoređene su strunjače po propisanoj debljini i gustini, tako da je svaka mogućnost povreda otklonjena. Visina stene je do četiri metra, ali se proteže po velikoj površini, pa joj to daje raznolikost u težini i dužini zadatih problema, ali i mogućnost da zadovolji potrebe velikog broja penjača u isto vreme. Tu se nalazi i opremljena platforma, tako da roditelji koji žele mogu da prisustvuju treningu, a da pritom ne ometaju program i redosled.
Svi zainteresovani mogu se pojaviti na treningu gde će ih dočekati stručni treneri, mladi ljudi i dobra atmosfera. Sve informacije se mogu dobiti i putem e-mejla: granit.klub@gmail.com Ili na sajtu: www.granitclimb.com
Tekst: Slobodan Bulović, foto: Dreamstime, www.granitclimb.com