Kako smo proveli letnji raspust sa skajraningom: za redovne na skajraning trkama, odličan uspeh zagarantovan!
Septembar, Crna Gora, kamp i etno selo „Grab” u kanjonu reke Tare. „Suza Evrope” i dalje na istom mestu, samo sa jesenjim mirnijim tokom, daleko od svake civilizacije, gužve, saobraćaja, „svakodnevnog urbanog života”. Tirkizno-smaragdna voda sa Komova, Sinjajevine i Durmitora, uspela je da useče sebi kanjon, po dubini približan onom u Koloradu, ali mnogo lepši, pun života, blistaviji i uzbudljivi. Završena je još jedna trka Skajraning sezone, Nevena i ja na steni pored Tare, sumiramo utiske. Ostali su na raftingu, hidrospeedu, šetaju ili pokušavaju da se okupaju u ledenoj vodi (najhrabrijima je i uspelo). Nas tri razgovaramo o kanjonu, divljini, trkačima kojima je ovo retko prirodno blago dopustilo da protrče njenim šumama, vrtačama, obodom kanjona i uživaju i osete pravu snagu divlje prirode. Da, u ovakvoj prirodi se najviše vidi i oseti duh skajraninga, prirodu ne možete da osvojite, vi uvek bivate osvojeni. I samo takav i treba biti naš odnos sa prirodom.
Različiti formati trka tokom prošlih meseci, različite destinacije, ali utisci, ispunjenost i osećaj isti. Puna srca nakon trka, pune oči novih predela, visina, oblaka, zelenila, stena i osmeha. Slažemo se da nas priroda, sport, putovanje, kretanje, druženje, trčanje usrećuju, pokazuju drugačiji svet od uobičajenog, unose vedrinu i novu energiju za dalje izazove. Skyrunning trke su više od takmičenja, ipak su otkrivanje, druženje, upoznavanje sebe, deljenje…
Vreme brzo proleti sa skajraningom, već je septembar i već je deset trka iza nas. Prošao je nečiji ceo „letnji raspust”, neko je bio aktivan na trenizima, neko iz meseca u mesec na trkama na Staroj planini, Prokletijama, Šar planini i sada na Tari nizao mesta na postoljima. Baš ta Nevena, Nevena Rajković, sa kojom pobrojavam vrhove i kilometre, ima odličan – pet iz vladanja. Nijedna propuštena trka! Mlada trkačica iz Kruševca, koju sam upoznala na njenoj prvoj skyrunning trci na Kopaoniku, ne prestaje da nas sve oduševljava svojim rezultatima, skromnošću, respektu prema prirodi i sportskom duhu. Ima 24 godine i ovo je, kako kaže, najzanimljivije leto za nju, provela ga je u druženju sa skajranerima. Spojila je dve stvari koje voli, a to su trčanje i priroda. Nije joj bilo teško da se organizuje za sve trke, jer najvredniji vikendi za nju su na planini. Pozitivna energija koja vlada među trkačima je ono zbog čega sa nestrpeljenjem iščekuje svaku narednu trku. U ovoj skajraning sezoni osvojila je jedno treće, dva druga mesta i četiri prva. Pobedila je na Prokletijama, Torničkoj Bobiji, Staroj Planini i Tari, a zamislite kaže da je ove godine samo testirala sebe i svoj organizam pa nije smela da da svoj maksimum i da tek planira da se posveti treninzima. Već vidim da nas očekuje zanimljiva sezona 2017. i da je, posle trke na Tari, Nevena ispunila sve formate i osvojila prvo mesto u ženskoj konkurenciji u okviru Skyrunning lige Srbije za 2016. godinu.
Ultra Kleka
Jun – Ultra trail Stara planina
Trke na Staroj planini definitivno su obeležile bitke sa nezaobilaznim klekama. Nevena je prvi put trčala „kroz njih”, a ja se dobro sećam markiranja staze i pokušaja sređivanja za što lakši prolazak takmičara. Daleka, divlja, prostrana Stara planina, pruža dovoljno mogućnosti za organizaciju tri trke, različitog formata koje su simbolično nosile nazive po najpoznatijim vrhovima – Sky Trail Midžor – 19 km, Kopren – 86 km i Ultra Trail Bratkova Strana – 122 km. Preko 160 takmičara iz deset zemalja, na četvrtom izdanju ove trke, od 3. do 5. juna trčalo je, pešačilo i istraživalo naš najduži planinski masiv uz samu granicu sa Republikom Bugarskom. Takmičari su doživeli pravu avanturu, prolazeći kroz potpuno netaknute i divlje predele najčešće na 2.000 mnv po vrlo promenljivom vremenu i zato je potrebno pomenuti imena barem najbolje plasiranih.
Prvi se na cilju na trci „Midžor Sky Trail” pojavio Nikola Milanović iz Niša sa vremenom 2 h i 13 min, a samo nekoliko sekundi posle njega drugoplasirani Nikola Ilić i minut kasnije trećeplasirani Milan Stojanović. Najbolje rezultate u ženskoj konkurenciji zabeležile su Nevena Rajković sa vremenom 2 h i 36 min, drugoplasirana Sofija Arapović i trećeplasirana Ana Milosavljević. Pobednik na trci od 86 km bio je Aleksandar Svetoslavov iz Bugarske sa vremenom od 11 sati i 18 min, drugoplasirani bio je Zoran Prekogačić, a trećeplasirani Žarko Ćulibrk. Najbrža među damama bila je gošća iz Hrvatske, Mateja Blažević sa vremenom od 15 sati i 55 min, drugo mesto zauzela je Nela Lazarević, a treće Marija Sekulović. Na najdužoj distanci od 122 km trčalo se i do 30 sati, a najbrži među njima, Đorđe Dukić, svoju trku završio je za 18 sati. Kao pravo iznenađenje drugi se na cilju pojavio Filip Šulović, a nakon njega gost iz Slovačke, Ladislav Halas. Rekord staze u ženskoj kategoriji postavila je i po treći put na ovoj distanci pobedila Tanja Stojanovski sa vremenom 22 h i 25 min. Drugoplasirana na ovoj trci bila je Ivana Stanković. Nažalost, zbog odustajanja ostalih takmičarki, nije bilo trećeplasirane. Iz godine u godinu Stara planina pokazuje svoj puni potencijal za organizaciju ultra maratona i mogućnost da može pružiti još puno više. Planina sa najvišim vrhom Midžorom, Zavojskim jezerom, kamenim selom Gostuša, crkvom u pećini, brojnim pećinama, kanjonima i čistim rekama, vrlo ukusnom hranom i lokalnim specijalitetima pruža puno mogućnosti da provedete i mesec dana i da svakog dana osetite, otkrijete, probate i doživite novo iskustvo. Više informacija uskoro će se naći na sajtu www.ultrakleka.com koji pripremamo specijalno za najuzbudljiviju ultru u Srbiji. Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji opštine Knjaževac na podršci, hotelu „Stara planina”, planinarskom domu „Šum” i Parku prirode „Stara planina”.
Vertikalni
Jul – Prokletije VKm
O „Vertikalnom kilometru” na Prokletijama saznalo se da će se održati mesec dana pred sam događaj. Svakako je trka najavljena još u decembru 2015. ali je bilo napomenuto da će joj konkurencija biti „Besna kobila SkyRace”. No, NP „Prokletije” se potrudio da najatraktivniji planinski masiv Balkana bude domaćin trke bukirane za jul u okviru Skyrunning lige Srbije za 2016. godinu. To nije sprečilo 60 takmičara iz nekoliko zemalja da 9. jula iz doline Grbalje, oprobaju svoje veštine, snagu i volju na tri kilometra staze uz 1.000 m uspona do podnožja Karanfila. I potpuno očekivano, moja sagovornica kaže, da je ova planina na nju ostavila najjači utisak. Njen prvi „Vertical”, a zauzela je prvo mesto i odnela pobedu sa vremenom od 56 minuta. Najbolji u muškoj kategoriji bio je Dušan Bazić sa vremenom 40 minuta. Nemoguće je doći na Prokletije, a ne krenuti ka Severnom vrhu Karanfila, Očnjaku ili prošetati do Talijanke, Popadije i Volušnice. Za ljubitelje jezera tu su Plavsko i prelepo Hridsko jezero – „jezero sreće” na skoro 2.000 mnv. Najuporniji mogu se uputiti i ka Đeravici, prolazeći kroz živopisne predele sa brojnim jezerima do visine 2.656 mnv. Promenićete svoje mišljenje o planinama nakon Prokletija, to je sigurno. Nevena se seća snega na 2.000 mnv usred avgusta i to kada ulazite u cilj uz doček najpozitivnijih skajranera, prelepog cveća koje raste na toj visini i to iz kamenja. To je mesto gde je probala najukusnije jagode i borovnice.
Avgust bez granica
Šarplaninski Sky Race
Avgust mesec obeležio je „Sky Race” u Nacionalnom parku „Šar planina”, na stazi koja preko najviših vrhova povezuje Makedoniju i Kosovo i Metohiju. Jedna od najtežih i najsurovijih staza za planinsko trčanje na Balkanu duga je 33 km uz 2.650 m visinske razlike. Ove godine trka je startovala iz Starog sela u Makedoniji, preko vrhova Ljuboten (2.499 mnv), Livadičkog vrha (2.490 mnv) i Piribrega (2.525 mnv) do cilja koji je bio u Štrpcu. Na ovoj trci osetio se pravi duh skajraninga i trčanje od zemlje do neba, gde je samo 50% od ukupno 90 takmičara, uspelo da završi trku u limitu. Ne treba se šaliti sa Šar planinom, nepredvidivom, sa surovim vrhovima, brojnim ledničkim jezerima, bogatom florom i još zanimljivijom faunom – ko ima malo više sreće tamo još uvek može videti medveda, risa i divokoze.
Naši takmičari su imali sreće da završe trku i to najbrzi Kristijan Stošić sa vremenom i novim rekordom od 4 sata, 15 minuta i sekund. Drugo mesto zauzeo je Dušan Bazić, a treće Nikola Ilić. Na ovoj najtežoj trci koju je ikada istrčala, Nevena je bila drugoplasirana i pohvalila izuzetan uspeh takmičarke iz Makedonije, Meri Mirčeske, koja je ostvarila fantastično vreme od 5 sati, 15 minuta i 54 sekunde, što je skoro sat vremena brže od prošlogodišnjeg rekorda staze. Treće mesto zauzela je Marina Nikolić, prošlogodišnja pobednica na trci. Preporuka za obilazak okoline pored Livadičkog jezera, je svakako Veliko Jažinačko jezero, ledničko jezero u cirku na oko 1.850 mnv. Ime je dobilo po selu Jažince u čijoj se blizini nalazi. Izuzetno hladna, bistra i providna skoro do dna voda ovog jezera, dostiže dubinu od pet, pa čak po nekih 12 m. Par sati šetnje kroz četinarsku šumu, pored Titove kućice uz puno borovnica, dalje uskom stazicom koja prelazi u „plivanje” kroz velike kamene blokove vodi pravo do jezera. Tamo vam preostaje da uživate u „gorskim očima”, prošetate obalom jezera i zahvalite se prirodi na maštovitosti. „Verige sveta” svakako kriju mnogobrojne kutke namenjene samo naupornijim zaljubljenicima u divlju prirodu i avanturu, a grad-muzej Prizren koji je u blizini Nacionalnog parka može upotpuniti doživljaj zainteresovanima za kulturno-istorijske spomenike i bogatu istoriju ovog kraja.
Zahvaljujemo se opštini Štrpce i Kancelariji za Kosovo i Metohiju koje su nam pomogle u organizaciji vrlo zahtevne trke. Posebno se zahvaljujemo NVO „Beli vuk”, kao i bratskom udruženju TREX iz Makedonije, koji su preuzeli deo organizacije sa južne strane Šarplanine.
Sve boje septembra
Tara Grab SkyTrail & UltraSkyMaraton
Došao je i septembar i odlazak u kanjon Tare i kamp Grab u vreme kada je, kako kaže Dimitrije Vujanović, jedan od vlasnika kampa, najlepše biti i uživati u jesenjim sunčanim jutrima, bojama i zvucima prirode. Kanjon reke Tare uvršten je na listu „Čovek i biosfera”, a 1980. godine u sklopu Nacionalnog parka „Durmitor” reka i kanjon proglašeni su za „Svetsku baštinu prirodnih dobara UNESCO-a”. Danas se nalazi u sklopu novoproglašenog Regionalnog parka prirode „Piva”. Najdublji kanjon Evrope dubine oko 1.300 m, drugi u svetu, ugostio je oko 90 takmičara iz pet zemalja na stazama dužine 33 i 45 km. Start iz kampa Grab kroz najlepše predele Pivske planine, preko vidikovaca Maričine grede, Sokoline, obodom kanjona, kroz vrtače, preko Crkvičkog polja, ponovo nazad u kamp, u oazu mira i čistote. Dodatan izazov za trkače bio je snalaženje na stazama, mnogi su pokušavali da „sami kreiraju svoj put”, neki su boljom orijentacijom uspeli da ostvare najbolja vremena i popnu se na postolja. Sa svojim iskustvom Nevena kaže da koliko god da ste fizički spremni ako niste dovoljno skoncentrisani i ne pratite pažljivo markacije to će vas koštati visokog plasmana. Morate voditi računa o svemu. Ona je na ovoj trci pomerila svoje granice i prvi put istrčala trku od 45 km i to sa osmehom među prvih deset muškaraca, kroz cilj prošla za 5 sati i 13 minuta. Drugoplasirana na trci bila je Ana Milosavljević iz Beograda, dok je treće mesto zauzela Sanja Kavaz iz tima „Jahorina ultra trail”. Nikoli Iliću je trebalo mnogo manje vremena, tačnije 4 sata i 21 minut, da u muškoj kategoriji zauzme prvo mesto. Drugoplasirani i trećeplasirani, proslavili su se na ovoj trci po upoznavanju okoline i „istraživanju prečica”, a zovu se Dušan Bazić sa Kopaonika i Aleksandar Štajfer, trkač iz Čelareva. Najbolji rezultat na stazi od 33 km kod muškaraca, ostvario je Damjan Gatarić iz ARK „Fruške gore” sa vremenom od 4 sata i 10 minuta. Drugo mesto zauzeo je Milan Stupar iz AK „Sloboda” Novi Grad, dok je trećeplasirani bio Dejan Nikolić takođe clan ARK „Fruške gore”. U ženskoj konkurenciji Miluša Bošković iz Crne gore je pobedila istrčavši stazu za 4 sata, 32 minuta i 16 sekundi. Sekund brže nego drugoplasirana Dragana Kurtović iz „Serbia running project”-a, dok je treće mesto na postolju zauzela Milica Bajković iz Beograda. Slažemo se da su pogled sa vrhova na kanjon Tare i relaksacija pored reke nakon trke definitivno zaštitni znak ove trke. Ovde ne smete propustiti najtraženiju avanturu zvanu rafting, po kome je ovaj kraj i svetski poznat. Smatrajte da obavezno morate popiti vodu iz Tare, a verujte – pitka je celim svojim tokom. Dok ste u Crnoj Gori posetite Durmitor, Bobotov kuk ili u povratku za Srbiju preko Foče, ne propustite Višegrad – „Na Drini ćupriju” i Andrićgrad. Posebno se zahvaljujemo kampu Grab i agenciji Anitra iz Nikšića na partnerstvu u organizaciji ove trke.
Svaka od ovih trka ima svoj šarm i nešto zbog čega je posebna i po čemu je pamtimo. Nevena će Taru sigurno pamtiti po tome što je prvi put doživela da negde na polovini trke, na 22. kilometru trkač svom snagom pokušava da bude brži od nje i bukvalno beži kao da je video medveda. Nevena ipak podseća na atomskog mrava. Sigurne smo da svako od trkača ima svoju priču i svoj film u glavi, koji se premotava nakon trka, pogleda se još po koji put nakon povratka kući i uvek pusti ponovo kao dopuna pozitivne energije.
Na kraju, pored ovako uzbudljivog leta, od planine, do kanjona, od zemlje do neba… pitam se postoji li osoba koju ovakvi predeli neće ostaviti bez daha, sama priroda koja vas izaziva da osetite svu njenu snagu i moć, ali i da otkrijete svoju? Možda postoje oni koji su pronašli svoju pravu prirodu i ostali koji se traže u drugim zadovoljstvima… Nevenu privlače nepoznati i nesvakidašnji predeli kroz koje trči, velike nadmorske visine koje se moraju preći i oblaci među kojima se trči, koji kada ste na vrhu stvaraju poseban osećaj koji se ne može opisati rečima. Citiraću je: „Kada jednom kreneš na ovakav vid trka, mislim da se više nikada nećeš zaustaviti. Bar je tako bilo u mom slučaju. Ja uvek sa nestrpljenjem iščekujem svaku narednu trku. Pozitivna energija koja vlada među trkačima, organizatorima i volonterima je motivacionog karaktera za mene. Ovoliko pozitivnih i nasmejanih ljudi možete videti samo na ovakvim trkama. To je bio moj razlog zašto nisam želela da propustim nijednu trku ove godine. Takođe su mi skyrunning trke pomogle da ojačam i fizički, a i psihički. Pomerila sam mnoge granice. A definitivno najvrednija nagrada koja se osvaja na skajraning trkama je poznanstvo sa divnim ljudima. Ono nema cenu. Najkvalitetnije proveden vikend je vikend sa skajraningom – priroda, planine, kampovanje, druženje, poznanstva, trčanje… I najviše volim jutro posle trke, kao ovo sada pored Tare… Probudim se odmorna, kao da nisam ni trčala – planina je to!”
Vidimo se na „Sokolovom putu”, nema opravdanih izostanaka – 15. oktobar 2016. – Suva planina.
Jelena Todorović