Koje su idealne čarape i cipele za outdoor aktivnosti? Testirali smo par kombinacija i verujemo da smo pronašli idealnu. Javite nam ako mnogo grešimo….
Pre ravno dve godine shvatili smo da među planinarima postoji stalna nedoumica: stare dobre kožne gojzerice ili SF tech obuća „koja sama hoda”. Nikada ranije nismo ozbiljno razmišljali o tome jer smo vazda nosili „udobne” cipele sa dva para čarapa. Evo kako je sve počelo…
Verući se ka Golemom jezeru na domak Pelistera u Republici Makedoniji, stazama koje su u padinama obraslim borovnicama usekli biciklisti, srećemo vitalnog starčića sa dva drvena štapa gotovo njegove visine. Na nogama mu prugaste crveno-bele čarape i stare kožne gojzerice. Pozdravljamo ga i produžujemo dalje. U neko doba nabasamo na potočić i odlučujemo da noge malo provučemo krozu vodu. Nakon desetak minuta pristigao je i starčić koji nas upozorava na sve opasnosti pranja vrelih nogu u ledenoj vodi. Ali mi ne možemo da odolimo… Ubrzo saznajemo da ima 84 godine i da planianri poslednjih 60 godina, kada je od profesora u Beogradu dobio prve gojzerice. Starina, inače penzionisani lekar iz Bitolja, pokazuje nam čarape i objašnjava da su vunene. – Vuna je odličan izolator i u cipelama ti pravi idealnu mikroklimu. Kada dođeš kući opereš i noge i čarape, pa nema da te jedu gljivice – objasnio nam je znalački.
Odmah zatim prelazi na gojzerice. Da, to su te iste one od pre 60 godina. Već pomišljamo da smo još jedni u nizu koje je starina navukla istom pričom, ali on nam pokazuje đon od tvrde gume sa teškim metalnim obodom. Zaista, takvih cipela danas nema i nisu izrađivane bar poslednjih pola veka. – Najvažnije je da ih dobro opereš, osušiš na promaji i namažeš imalinom. Bakandža ima da ti traje život ceo – kaže sa ponosom dekica i nastavlja dalje. Ova priča je zaista mogla da se završi kao basna o kornjači i zecu, da u poslenjih par kilometara nismo prestigli dekicu. On je do Golemog jezera stigao kada smo mi već brčkali noge. Dekica je nastavio istim odmerenim tempom prema Pelisteru, a mi smo ostali da luftiramo našu „NASA obuću” i hladimo noge u jezeru. Da budemo iskreni, niko ne želi da jedne cipele nosi ceo život. Moderni planinari (ako izuzmemo visokogorce) jedne čizme u proseku „troše” pet godina.
U zavisnosti od aktivnosti, uglavnom ih izdaje vodopropusnost i one počnu da puštaju vodu po svim šavovima. Razlog tome je što je takva obuća iznutra više vlažna nego suva, a neprestanim natapanjem i sušenjem šavovi se razlabave i oštete.
Gorotex (ili gore tex) je donekle izmenio naše navike jer su razne firme od ovog lakog i idealno poroznog materijala počeli da izrađuju sve i svašta, tako da se danas od glave do pete možemo odenuti sintetikom. Međutim, koliko god se trudili da gustiramo našu novu „NASA obuću”, shvatamo da kombinacija sintetičkih cipela i čarapa nikako je funkcioniše. Čarape propuštaju i usmeravaju vlagu na cipele, koje opet upijaju većinu znoja. Stopala su vazda mokra i cipele ubrzo poprimaju „čudan” miris, što znači da bakterije u njima udarnički rade. Šta tu ne štima? Čizma od modernih materijala u kombinaciji sa „terry-loop” vunenim čarapama obezbediće idealnu mikroklimu u cipelama, što će produžiti životni vek vaše cipele i sprečiti pojavu „kuvane noge”. Kožna obuća je odavno prevaziđena, što zbog praktičnosti, što zbog humanog odnosa prema životinjama. Danas zaista nema potrebe za zahtevnom kožom. Sintetika je dugovečnija, lako se održava i dostupna je po sve pristupačnijim cenama.
Šta je to „terry-loop”?
Pojam „terry-loop” vezuje se pre svega za način tkanja. Takvom izradom dobijamo ravne i glatke tkanine, čiji nas čvorovi neće žuljati. Vunene čarape sa ovakvim tkanjem su meke i dobro upijaju vlagu. Vuna ima može da apsorbuje vlagu do 30% svoje težine a da ne izgubi toplotnu izolaciju i mekoću. Dva para ovakvih čarapa spasiće vas i od vlage i od gljivica.
Šta je to gorotex?
GoreTex je zaštićeni trejdmark za vodootporni/dišući materijal, koji je Wilbert L. Gore patentirao daleke 1976. godine. To je materijal na bazi politetrafluoroetilena, iliti teflona, čiju strukturu čine mikrovlakna. Kada je počela masovna proizvodnja, proizvođači su mu menjali ime i danas ga srećemo kao „Ceplex”, „Powertex” i slično.
TESTIR’O ZA VAS
Nije loše, ko voli…
… a ja volim. Kada sam nazuo trekkerske patičice, skakutao sam livadom kao šiparica. Ipak, pre no što skočim treba da kažem hop…
Oni koji vole stegnut skočni zglob, čak i kada hodaju po ravnom, mogu da zaborave patike za trekking. To su one zgodne patičice sa vibram đonom, jakom petom i sigurnim pertlama, koje vam pružaju punu komociju dok hodate. Za test smo izabrali „Merrell Mens Chameleon II Slam Shoe”, čija je cena oko 70 evra, i dva modela „običnih” patika. Ovaj model lepo leži na stopalu, omogućava maksimalnu pokretljivost skočnog zgloba i, što je najvažnije, omogućava vam da se i na +40 °C osećate kao da gazate bosi. Budimo realni, u poređenju sa „debelim” planinarskim cipelama, to zvuči savršeno! Postoje trekkeri koji čak i na trening do gradskog parka idu u dubokim cipelama, jer čuvaju zglobove. Sve to ima svoje prednosti i mane, a najvažnije je da vi sami procenite kada teške planinarske cipele treba zameniti patikama za trekking. Ja sam, na primer, onoga dana kada sam nazuo trekkerske patičice, skakutao livadom kao šiparica. Ipak, pre no što skočim treba da kažem hop. Savršena pokretljivost zgloba omogućila mi je da hodam sigurnije, ali se ispostavilo da je duboka cipela „mama” kada naiđete na prepreku zvanu: „blatnjav potok, a voda do zgloba”. Na to nisam računao kada sam počeo da testiram patike. Međutim, ispostavilo se da je patika prilično izdržljiva, te da je otporna na vodu čak i kada počne da „preliva”. Time nisu mogli da se pohvale moji test zamorci koji su nosili obične patike. Nakon toga, patiku smo testirali na kiši. Proveli smo se otprilike isto kao i sa dubokim planinarskim cipelama: kiša mi se slivala niz kabanicu, pa je, do poslednje kapi, preko „waterproof” pantalona, završila u cipelama. Znači mrtva trka! Ukratko: Savršene trekerske patike. Ko voli, treba da proba, jer ovaj model pruža savršen odnos cene, udobnosti i kvaliteta.
Zoran Kalinić-hodač
Tekst: Moja planeta, Foto: SXC, Dremastime