Najveće statue Zevsa i Herkula
Nije Turska samo prelepi Istambul. Nije Turska ni samo Kušadasi, Bodrum, Kemer, Antalija i ostala letovališta na Sredozemnom i Egejskom moru, ali ni mitski Ararat visok 5.137 m za čijim vrhom čeznu mnogi planinari. Turska je mnogo, mnogo više.
Turska je, pre svega, geografski veoma bogata, raznovrsna zemlja koja se nalazi između četiri mora. Prepuna je prirodnih lepota, planina visokih i preko 5.000 metara, mnogo slatkovodnih i slanih jezera, bezbroj planinskih reka sa brzacima, vodopadima, kanjonima, pećinama…
Prirodna bogatstva i raznovrsnost privlačila su i prastare narode, pa je Turska i kolevka civilizacija od najstarijih vremena, preko Hetita, Asiraca, Vavilonaca, Persijanaca, Grka, Rimljana, do nastanka hrišćanstva, Vizantije i dolaska Turaka Seldžuka na Maloazijsko poluostrvo!
Jedno od čuda ove velike i lepe zemlje su statue i kipovi na vrhu planine Nemrut dag!
Da bi se videlo to čudo, ali i delo ljudskih ruku, treba otići duboko u Tursku, u Anadoliju, skoro hiljadu kilometara na jugo-istok od Istambula, blizu granice sa Iranom, Sirijom i Irakom i popeti se na vrh planine.
Iako je najviši vrh planine Nemrut dag visok čak preko 3.000 metara, vrh koji je za posetioce posebno interesantan je visok „samo” 2.150 metara. Taj lokalitet prepun je statua nadprirodnih veličina. Nalazi se blizu mesta Karadut u oblasti Kahta, u provinciji Adiyaman. Provincijom Adiyaman i njenom okolinom vladali su nekada kraljevi Komagene dinastije. Ovo kraljevstvo sa glavnim gradom Samosata (danas Samsat) je osnovano oko 80. godine pre nove ere. Nezavisnost kraljevstva prestaje kada je poraženo od rimskih legija u poslednjim Komagenskim ratovima i od tada kraljevstvo postaje deo Rimske provincije Siria. To se dogodilo krajem prvog veka u staroj eri. (Procvat i zlatno doba ove kraljevine trajalo je nešto više od jednog veka.)
Na svom vrhuncu kraljevstvo Kommagene se pružalo od planine Toros na severu do reke Eufrat na istoku i do današnjeg Gaziantepa na jugu i oblasti Pazarčik i grada Kahramanmarasa na zapadu.
Veličanstvene ruine na vrhu planine Nemrud, međutim, nisu ostaci gradova i ljudskih naseobina, nego su to čuvene humke za sahranjivanje kralja Antiohusa od Komagene, koji je vladao od 69. do 36. godine pre Hrista. Po kultnom zapisu kralj Antiohus je podigao ovo mesto za buduća pokolenja kako je zapisano „kao dug zahvalnosti bogovima i svojim obožavanim precima za njihovu očiglednu pomoć”. (Ovaj kralj je smatrao da vodi poreklo po ocu od cara Darija, persijskog vladara, a po majci od Aleksandra Makedonskog.)
Kralj je takođe objavio da je njegov cilj da za ljude obezbedi „primer pobožnosti koji bogovi zahtevaju da se pokazuju prema bogovima i precima”. Istraživači, arheolozi i istoričari kasnije su proveravali porodično stablo Antiohusa, i utvrdili tačnost njegovih tvrdnji. Njihova istraživanja pokazuju da Antiohus od Komagene vodi poreklo, preko svog oca Mithridatesa od Dariusa (522. – 486. p.n.e.) persijskog vladara, a preko majke Laodike sve do Aleksandra Velikog (356. – 323. p.n.e.).
Planina Nemrud se nalazi 100 km od Adijamana. Nema nikakvih podataka o njoj iz starih vremena. Niti je tu bio neki grad, niti se tu odigrala neka značajna bitka u to doba. Tek posle 19 vekova prilikom izgradnje puta 1881. godine, otkrivene su ove jedinstvene statue. Ekspedicije na planinu Nemrud su organizovane decenijama kasnije, i o otkrićima su publikovalne mnogobrojne knjige. Radovi na istraživanju ovog neobičnog arheološkog lokaliteta sa prekidima traju već sto godina. Dok su jedne ekipe istraživača otkopavale dragocene ostatke, druge su uspešno obavljale restauratorske radove. Iskopavanje i poslovi restauracije nastavljeni su sve do 1989. Od 1989. godine planina Nemrud sa okolinom je proglašena nacionalnim parkom. Vrh planine je pre dvadeset vekova zaravnjen (kako i sa kakvom mehanizacijom?) i vrh je kupasto nasut kamenom ujednačene granulacije. Humka ljudskom rukom načinjena na vrhu je 50 m visoka i pokriva područje od 150 m u prečniku! Napravljena je od kamenja veličine pesnice i ograničena sa istoka, severa i zapada dvorišnim terasama isklesanim od prirodne stene. Istočno dvorište je bilo centar svetog-ograđenog prostora i tu je najvažnija grupa skulpturnih i arhitektonskih objekata. Na zapadu je okružuju mnogobrojne kamene statue. Istočno je vatreni žrtvenik u obliku stepenaste piramide, a na severu i jugu su niski zidovi vertikalnih statua (uspravne kamene ploče) koje stoje na dugom uzanom temelju.
Vertikalne statue koje se uzdižu na severu su dekorisane reljefima koji prikazuju persijske pretke Antiohusa, dok one na jugu pretstavljaju njegove makedonske pretke. Na čelu liste obožavanih predaka su dva značajna imena: Dariusa, osnivača Achaemenid dinastije na strani njegovog oca, i Aleksandra Velikog na strani njegove majke. Imena likova naslikanih u reljefima na prednjoj strani vertikalnih statua su ugravirani na pozadinskoj strani. Ispred svakog reljefa bio je žrtvenik. Dobro očuvane velike statue koje se uzdižu istočno od dvorišta napravljene su od krečnjaka i visoke su osam do deset metara. Figure su prikazane u sedećem položaju. Natpisi identifikuju statue (čija imena su data na persijskom i grčkom zbog spajanja grčkih i persijskih religija). Naspram bogova stoje, orao – stražar i lav. Glave svih božanstava su srušene na zemlju tokom proteklih vekova. Njihovi neobično urađeni izrazi lica su značajni primeri idealnog kasnog helenističkog stila. Bogovi nose persijske kape. Vratovi Antiohusa i drugih bogova zaštićeni su ogrtačima u persijskoj modi. Glava boginje Komagene dekorisana je krunom od voća. Strane postolja i humke ispisane su sa mnogobrojnim zemaljskim zakonima i naredbama u vezi sa kraljevim rođendanom i detaljima kultnih procedura, a sve je ispisano na grčkom jeziku. Ogromne statue na zapadnoj terasi aranžirane su isto kao i one na istočnoj. Neke glave su oborene na zemlju, ali su zato bolje očuvane. Statue su ponovo podignute na njihova mesta 1985. godine. Zahvaljujući različitom topografskom rasporedu između istočnih i zapadnih terasa, vertikalne statue koje nose natpise i reljefe predaka postavljene su različito. Table sa reljefima kraljevih persijskih predaka su postavljeni duž južne ivice zapadne terase, dok su oni od njegovih makedonskih prethodnika nasuprot monumentalnih statua. Na zapadnoj terasi su veoma dobro očuvani reljefi koji prikazuju Antiohusa kako se rukuje sa različitim božanstvima (na istočnoj terasi je jako malo od istog reljefa preostalo).
Od naročitog je interesa reljef lava u zapadnom dvorištu. Kamena ploča je 1,75 m visine i dugačka 2,4 m, a prikazuje moćnog lava koji ide nadesno. Njegovo telo je dekorisano sa 19 zvezda, a tu je i polumesec na njegovim grudima. Pored tri veće zvezde sa lavljih leđa, 16 zrakova pojavljuje se nasuprot manjim zvezdama. Te tri veće zvezde su identifikovane u natpisu kao Jupiter, Merkur i Mars. Iz onoga što tu vidimo zaključujemo da je to slika svetski najstarijeg horoskopa. Prvobitno se pretpostavljalo da je horoskop vezan za Antiohisov rođendan, ali stručnjaci su našli da je vezan za 62 godinu p.n.e., što je datum kad je Antiohus postavljen na presto, dok neki stručnjaci smatraju da je datum vezan za podizanje spomenika na Nemrut dagu. Severna terasa ima formu prolaza za procesiju koji povezuje istočne i zapadne terase. Ogromne statue orla na svakoj strani čuvaju ulaz kroz sam centar zida koji formira severnu terasu. Prema natpisima u pozadini tronova, na kojima božanstva sede, kralj Antiohus od Komagene je naredio da bude sahranjen u ovom svetilištu. Otkopavanja su otkrila da je kamen, ljudskom rukom, nagomilavan gore na vrhu brega, pa se smatra da je vrh planine zbog toga čitavih 50 metara viši! Vrlo je verovatno da su kraljeve kosti (ili pepeo) smešteni u prostoriju usečenu u brdu koji je prekriven humkama. Uprkos svim naporima arheologa prostor za sahranjivanje još nije pronađen, pa su moguća i mnoga iznenađenja.
Nemrut dag je moguće posetiti samo u letnjim mesecima, od maja do oktobra meseca, jer su inače ovde na planini putevi zatrpani debelim snežnim pokrivačem, zavejani.
Do grada Karaduta dolazi se autobusom. Dalje je makadamski, planinski put, dosta uzan, pa se nastavlja iznajmljenim kombijem. Put vijuga grebenom planine, a ispod, kroz bezbrojne klance se provlači reka Eufrat. Vidici su na sve strane i prekrasni, i beskrajni. Vide se suri, goli vrhovi, koji uveliko premašuju visine od 4.000 metara. U dolini je jedno od ogromnih veštačkih jezera na mitskoj reci Eufrat. Najlepše je krenuti ka Nemrut dagu rano ujutro pre izlaska sunca. A izlazak sunca sa istoka, od iranskog gorja, zaista je fascinantan i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posle vožnje od dvadesetak kilometara stiže se u podnožje Nemrut daga. Sunce obasjava i purpurom boji usnule vrhove, ali i statue koje se na obodu vrha vide. Ovde je kraj puta. Tu je sagrađena suvenirnica-restoran gde se okrepljujemo i ogrćemo šalovima i ćebadima koje nam uz malu nadoknadu nude domaćini-Kurdi, jer je napolju hladno i duva vetar, iako je leto. Posle toplog čaja krećemo kamenom, širokom stazom ka vrhu. Sunce odskače. Pogled na rumenilom obasjane beskrajne vrhove koji se pružaju na sve četiri strane sve nas drži u ushićenju. Do vrha i do nestvarne galerije ogromnih skuptura mnogih grčkih i persijskih bogova, stižemo za petnaestak minuta. Sunce je odskočilo i sija, ali je i dalje hladno. Između statua nalazimo ostatke snega, iako je mesec juni! Obilazimo istočnu, pa zapadnu i severnu terasu… Zapanjeni smo i fascinirani. Fotografišemo sve oko nas. Ne verujemo svojim očima. Pitamo se: šta je trebalo kralju od Komagene da pre više od dvadeset vekova ovde u planinskom bespuću sagradi ovaj kolosalni mauzolej? Odgovor od nemih, kamenih glava – ne dobijamo!
Neponovljivu atraktivnost ovom mauzoleju na otvorenom, na planinskom vrhu, daju statue natprirodne veličine, a koje su tu postavljene još od predrimskog kralja. Zemljotresi su oborili glave, ali je to i dalje zapanjujući i nestvaran prizor. Iako Antiohus nije bio moćan i značajan kralj, on je imao iluziju svoje veličine i smatrao je sebe vidljivim bogom. Zato što je verovao da ima i persijske i grčke pretke, podigao je statue i Herkula i Zevsa.
Ovde je najveća Zevsova skulptura na svetu, ali i orao čuvar koji je tu postavljen da čuva grob Antiohusa koji je objavio da će bogovi najaviti svoju osvetu ako se njegov kult ne slavi dvaput mesečno. Zaista se mora priznati da prizor na vrhu planine Nemrut dag uliva strahopoštovanje i da nije ni malo čudno što je ova planina nacionalni park.
Aleksandar i Nada Damjanović