Sadržaj:
Tema broja: deset dana na Pirinu
Planinarenje: Jastrebac, Stara planina, Musala, Magaro vrv, Prokletije, Veruša
Viskogorstvo: Gerlahovski štit, Julijski alpi, Hajla
Alpinizam: Alpinistički tabor na Borskom stolu
Biciklizam: biciklistička trka „Za sirac sira“
Na vodi: Veseli spust na Ibru
Avantura: Planinarenje u Indoneziji
Putovanja: Duša crne Afrike, Tanzanija. Uspon na Sinjaj
Market: Zaštita od sunca
02 – 03 Novinarnica / reč urednika
Nova izdanja časopisa „Moja planeta” od sada će moći da se čitaju i putem internet portala www.novinarnica.net. Saradnjom sa portalom Novinarnica, na kome se nalazi sva dnevna štampa, kao i razni nedeljnici, časopisi iz Srbije i regiona, želeli smo da unapredimo odnos prema našim čitaocima i da im omogućimo da čitaju naše novine bilo kad i bilo gde, tako što će putem kratke procedure, otvaranja naloga biti u mogućnosti ne samo da čitaju, već i da čuvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih tekstova na internet stranici Novinarnice. Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno čitanje novina u elektronskom formatu, u zavisnosti od vrste izdanja, ne gubeći na originalnosti, zadržavajući isti izgled, kao i sadržaj.
04 – 05 Visoke Tatre, Slovačka – planinarski domovi
SLIEZSKY DOM (1.670 Mnv)
Lokacija: Nalazi se na obali jezera Velicke pleso, ispod najvišeg vrha u Tatrama, Gerlachovsky stit (Gerlahovski štit). Opis objekta: Sadašnji izgled doma je iz 1968. godine i ima restoran, kafe i klub za planinarske vodiče. Otvoren je cele godine, a dobrodošli su sve kategorije gostiju uključujući i planinare koji žele da penju Gerlahovski štit. Ovo je gorski hotel, koji nudi 36 konfornih soba, ali i osam apartmana luks kategorije. Ima program wellnessa. Kontakt: +421/911-882-879, +421/918-988-309 E-mail: recepcia@sliezskydom.sk
06 – 07 Pisma čitalaca
Za tekst „Škola visokogorstva” dobili smo dosta pozitivnih kritika. Tekst je ocenjen kao dobar i informativan, i pravi je podsetnik za osnove alpinizma. Autor teksta je Nikola Radojević, vodič Planinarskog saveza Srbije i instruktor Zimske škole visokogorstva PSD „Železničar” Beograd. Njegov tekst je izašao u broju 18. Verujem da bi vam takođe bio interesantan i tekst o čvorovima, koji smo objavili u broju 14…
08 – 16 – Dušan Tomić Planinarenje: deset dana na Pirinu (Bugarska)
Staza je veoma živopisna. Ide se po ogromnim stenama ali ima i dosta snežnih krpa. Srećom, išli smo popodne kada je Sunce bilo najjače, pa je sneg bio taman kakav treba za pešačenje. Trebalo nam je skoro tri sata da izađemo na ovaj atraktivni vrh odakle se pruža pogled vredan svog prolivenog znoja i truda koji smo uložili da bi se popeli na njega. Na koju god stranu da se okrenete ugledaćete bar tri – četiri jezera,vrhovi su svuda okolo, a u daljini se ponosito uzdižu Vihren i Kutelo koji dominiraju svojom visinom. Na vrhu se dugo zadržavamo, uživajući u lepoti Pirina. I vreme nas sve bolje služi. U dom se vraćamo u predvečerje umorni, ali zadovoljni. Ovaj dom, kao i prethodni, veoma je lep i atraktivan.
17 – Iso Planić Promocija: Planinski vrhovi u Srbiji – nova knjiga
k njiga „Planinski vrhovi Srbije“, autora Ise Planića detaljno opisuje planinski reljef Srbije i urađena je kao vodič, prvenstveno namenjen planinarima, ali u mnogome može da pomogne i rekreativcima i ostalim zaljubljenicima u prirodu. Ovo je pre svega spisak vrhova, bez njihove kategorizacije, jer je, kako kaže autor, knjiga zamišljena kao podsetnik, priručnik i baza podataka koja planinarskoj i široj javnosti ukazuje na bogatstvo i raznolikost planinskih predela Srbije. „On je poziv i podsticaj planinarima da ne zapostavljaju brojne, ponekad veoma retko posećene vrhove. Lista ne obuhvata sve planinske vrhove, nisam imao tu pretenziju, ona obuhvata vrhove koje sam smatrao planinarski atraktivnim.
18 – 23 – Željko Poljak Planinarenje: Osvajanje vrhova Balkana
Naša priča zapravo počinje lani, ujesen, kada smo Snježana, Dado i ja odlučili ispenjati Olimp (da budemo bliže bogovima)… Preko Facebooka pronašli smo istomišljenike i oformili ekipu, koja je uspješno ispenjala Olimp, kao i još neke zahtjevne vrhove do danas. Uglavnom, tom smo se prilikom zarekli da ćemo iduće, 2012. godine, osvojiti i najviši vrh Srbije i Balkana. Rekli – ne porekli! Naša ovogodišnja balkanska turneja počela je u srijedu naveče, 20. 6. 2021, kada je naša ekipa u sastavu, Snježana, Danijela, Dragica, Dado i moja malenkost od 100 kg (kažu recesija u Hrvata) krenula iz lijepog nam Međimurja put Zagreba, gdje nam se pridružio drugi dio ekipe (Mira, Mirjana i Beli). Kompletirani 99% krenuli smo preko graničnog prelaza Bajakovo put Srbije da „odlivadarimo” najviši vrh Srbije – Midžor (2.168 mnv).
24 – 26 – PK „Gorica” Podgorica Petnaesti susret planinarskih klubova Balkana u Crnoj Gori
Osnovni cilj susreta planinarskih klubova balkanskih zemalja je uspostavljanje i jačanje pokidanih veza saradnje planinara na pros- torima bivše Jugoslavije i šireg područja Balkana. Ratna događanja na prostorima bivše Jugo- slavije uzrokovala su prekid saradnje i jedinstvenog angažovanja planinara sa ovih prostora. Istovremeno, prekinute su i ranije uspostavljene međunarodne veze planinara. Najbrži oporavak „posustale saradnje” među planinarskim klubovima Balkana jesu susreti ovakve vrste. Jedna od osnovnih aktivnosti Susreta jeste jačanje i produbljivanje već postojeće saradnje planinarskih klubova ovih zemalja. PK „Gorica” jedan je od nekoliko planinarskih klubova iz Crne Gore koji već tradicionalno razvija takvu saradnju …
27 – 29 – Aleksandar Tijanić Planinarenje: Tabor planinara na Prokletijema
Još od davne 1964. godine Planinarski klub „Radnički” uspešno organizuje Tabor planinara na Prokletijama u dolini Grbaje, gde se nalazi njihov Planinarki dom „Branko Kotlajić”, sagrađen iste godine. Donator i ovog tabora je bio PSB, i sam klub „Radnički”. I ove godine u periodu od 30. 6. do 8. 7. organizovan je tabor u kome je učestvovalo više od 100 planinara i ljubitelja prirode, što iz Srbije, što iz zemalja u okruženju – Crne Gore, BiH i Hrvatske. Najveći broj planinara dolazi iz planinarskih društava „Radnički” i „Pobeda” iz Beograda, a među kojima se mora pomenuti i podmladak „Radničkog” koji predvode Jagoda Noveski i Zoran Dečanski, a koji je već duži vremenski period jako aktivan i osvajao je mnoštvo vrhova ispod 2.000 metara u Srbiji.
30 – 33 – Branislav Makljenović Planinarenje: Jastrebac u šumskom džemperu
S ubotnje jutro, vrelo kao rerna, topilo je asfalt, dok smo napuštali Beograd, autoputem ka Kruševcu. Marija zvana Fanđo, vozila je malog „punta”, dok smo se Slaviša, Dragana i ja, baškarili po sjedištima. Svašta sam im napričao o planini Jastrebac, pa idemo da im to i pokažem. Za tren smo prešli dionicu do skretanja u Pojatama. Preko Ćićevca dolazimo na ulaz u Kruševac, pa produžavamo ka planinarskom domu „Žarko Žarić”. Prolazeći kroz Lomnicu i selo Buci, već osjećam kako svježiji vazduh ulazi u auto. Pogledu se nude visovi planine, prekriveni, beskrajnim zelenilom. Dolinom rijeke Lomnice, ulazimo u Ravnište, nekadašnje popularno izletište Kruševljana. Još malo makadama i eto nas ispred doma…
34 – 37 – Tomica Delibašić Viskogorstvo: Gerlahovki štit, Slovačka
Penjući se sve vreme stenama, u početku više uz grebene i kuloare, kada je do vrha ostalo oko 300 m visinski, skoro se razočarah, jer to i nije tako opasno kako se priča i kako sam zamišljao. Ali ne lezi vraže! Izazovi tek nastupiše. Staza nestade, ako je to i bila staza, a jeste to bila samo za onog ko zna da je to ona. Dva puta se naglo i znatno gubi visina, i do 100 m, iz kuloara u kuloar silazi, njegovom ivicom kruži, pri čemu su najteži prelazi, gde ulazite u stenu i vidite pod sobom provaliju, prolazite kroz procep kosih ploča, okrećući se oko kamena koga grlite kao bližnjeg, moleći da vas ne izneveri, ne želeći da pogledate dole, a vidite da morate dole i niz stenu, iako na drugoj strani ne vidite kuda dalje, gde je nastavak. Tako do vrha pet sati. I konačno, skoro iznenada, na vrhu smo, na malom, uskom, neravnom vrščiću smo…
38 – 41 – Magdalena Seleši Viskogorstvo: Šetnja slovenačkim Alpima
Moja prva šetnja slovenačkim stazama, desila se 2007. godine. Tada sam već pet godina intenzivno planinarila, osvojila nekoliko desetina vrhova u Srbiji i okolnim zemljama. Za mene, biti planinar, a ne osvojiti Triglav, bilo je nezamislivo. Grupa planinara iz Beograda i Negotina spremala se da osvoji Triglav, Mangart i Mojstrovku. Znala sam tada o Triglavu samo toliko, da se može ići iz više pravaca, da obavezno ima stene, provalija, ali i obezbeđenja, u vidu sajli i klinova. To me nije brinulo, jer posle osvojenog Mitikasa, božjeg trona (najvišeg vrha Olimpa), svaka stena mi je bila prihvatljiva. Krenuli smo jedne večeri juna meseca, vozili se celu noć i rano ujutru stigli do Bledskog jezera.
42 – 45 – Nebojša Zabrdac Viskogorstvo: Hajla, Crna gora
Kod svakog od nas postoji unutrašnji magnet koji nas posebno vuče ka nekim mestima. Tako je i kod mene. Uglavnom su to neki udaljeni mali gradovi i sela, van utabanih turističkih staza, u kojima ljudi neguju način života i tradiciju koja lagano odumire u velikim gradovima. Upravo zbog toga često osetim neodoljivu potrebu da odem baš tamo i sretnem se sa ljudima koji žive nekim drugačijim životom. Slično je i sa motivima o odlasku na neku planinu: uvek su tu priče i izveštaji prijatelja koji su videli pejzaže od kojih zastaje dah (gorske oči Durmitora ili spektakularni pogledi sa nekog od vrhova Prokletija), nakon kojih neminovno krenem sa ubeđivanjem drugara da se prvom prilikom tamo otići mora. Kažu mi da sam sugestivan, pa sam do nekih od željenih lokacija i stigao.
46 – 49 – Slavenko Vukasović Biciklizam: trka „Za sirac sira“ (BIH)
Trećeg aprila 2012. rodila mi se neobična ideja. Ekstremna trka brdskih bicikla smještena u ambijent hercegovačkog sela. Kamen koji pršti ispod točkova i biciklisti koji jure nizbrdo, pločom pokrivene kamene kućice, sunce i miris trava sa krša – sve je to već bilo u mojoj glavi. Poslao sam Igoru satelitski snimak Žakova sa ucrtanim predlogom za rutu staze. Praktičan kakav jest, nazvao me i samo rekao: „Ovo je odlično – pripremamo trku!” A kad Igor nešto kaže – to i bude. „Kako ćemo je zvati?“, upitah rekoh, a on će: „Trka za grudu sira – nema materijalnih nagrada, promovišemo sport, selo i autohtone proizvode”. „Ali u Žakovu, selu odakle potiču moji, ne kaže se gruda sira nego sirac sira”, uzvratih. I tako, trka postade „Za sirac sira”. Da pojasnim za one koji nisu iz Hercegovine, u lokalnom govoru „sirac sira” je u stvari jedinica za količinu sira – sirac sira, dva sirca sira, tri sirca sira…
50 – 53 – Jelica Janković Na vodi: Veseli spust na Ibru
Ibarski „Veseli spust” je tradicionalna manifestacija koja se održava od 1990. godine. Splavarenje Ibrom počinje od srednjovekovnog grada Magliča do Kraljeva i jedinstvena je atrakcija u ovom delu Srbije koja poprima i međunarodni karakter, sa preko 10.000 učesnika – veslača, trubača na reci, onih koji skaču, igraju, prskaju se, plivaju, smeju, uživaju u prirodi i dobrom druženju… Organizacija „Explore Serbia” vodila je nekoliko svojih članova na ovu tradicionalnu letnju manifestaciju. Ispostavilo se, kako smo i predviđali, da će spust zaista biti veseo za posadu željnu avanture i dobrog druženja! Donosimo vam impresije Jelice Janković, člana organizacije „Explore Serbia”.
54 – 55 – TID Promocija: Dunavom do Crnog mora
Tour International Danubien je najveća i najduža rečna regata na svetu, traje 73 dana i učesnici preveslaju 2.455 km rekom Dunav. TID-Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima veslača i sa drugih kontinenata. Na regati su zastupljena deca, odrasli i starije osobe oba pola. Osnovna ideja regate je u cilju zdravog korišćenja slobodnog vremena, održavanja kondicije i opšteg zdravlja ljudi, prijateljstvo i razmena kontakata među ljudima, tolerancija i poštovanje različitih nacionalnosti, vera i rasa, kao i zaštita i čuvanje životne sredine. Ona takođe u velikoj meri doprinosi većem ugled Republike Srbije u svetu, jer upravo strani turisti čine većinu učesnika ove regate u našoj zemlji.
56 – 57 – Miljena Vučković Propeler: Druženje i učenje u prirodi, izviđači
Mlađi izviđači i planinke Vojvodine tokom vikenda 22. – 24. juna imali su priliku da zajedno proslave početak školskog raspusta, uživajući u prirodi i odmeravajući snage u različitim izviđačkim, sportskim i disciplinama spretnosti. Susret, u organizaciji Saveza izviđača Vojvodine i odreda izviđača „Boško Palkovljević Pinki” iz Sremske Mitrovice, održavao se na prelepom fruškogorskom izletištu Letenka, i okupio je članove nekoliko vojvođanskih odreda. Organizacioni tim je pripremio izazovne i interesantne takmičarske discipline, i uz volontersku podršku starijih izviđača pri realizaciji, omogućio učesnicima da na zabavan i zanimljiv način uče nove i razvijaju postojeće veštine, družeći se sa vršanjcima iz drugih gradova u Vojvodini. Lepo vreme doprinelo je potpunom uživanju u prirodnom okruženju i lepotama Letenke. S
58 – 59 – Dragana Jugović Propeler: Pas koji je stopirao
Prve sedmice jula, „BukvaListi” su bili na Durmitoru. Neki su dolazili vikendima, a neki su tamo bili cele sedmice. Bili smo smešteni u super kampu „Mlinski potok”, kod ljubazne Jelene. Ako još niste bili tamo, toplo vam preporučujem. O Durmitoru neću pričati. To je bajka. Ljubav na prvi pogled. Elem, ja sam bila jedna od onih koja nije mogla da uzme godišnji u tom periodu, pa sam odlazila viken- dima. Prvi vikend je prošao začas i odlučih da sledeći malo produžim. Zele i ja smo već u četvrtak oko 16 sati krenuli iz Novog Sada. Putovali smo, a da nismo osetili kako vreme prolazi, jer smo svo vreme pričali. Nismo se videli skoro dve sedmice, a svašta se izdešavalo u međuvremenu. Kada smo prolazili Divčibare i išli prema Kosjeriću, na sred puta, na beloj liniji smo videli jednu crnu lopticu.
60 – 63 – Hajis Sepurokhim Avantura: Planinarenje u Indoneziji
Merbabu je vulkan tipa strato, što znači da je njegova kupa konusnog oblika i sastoji se iz više slojeva (strata) očvrsle lave i vulkanskog pepela. Ovakvi vuklani karakteristični su i po tome da u određenim periodima postaju aktivni, odnosno, izbacuju lavu. Merbabu se proteže u dve oblasti Magelang i Boyolali centralne provincije Java. Prema etimologiji, „Merbabu” znači „siva planina”. Vulkan je poslednji put erupirao 1560. i 1797. godine. Danas je visok 3.145 mnv. Planinu pokrivaju šume iz familije Dipterocarpaceae, koja spada u tropske i kišne šume i broji preko 500 vrsta i četinarske šume na nekim delovima. Merbabu ima mnogo staza sa različitom težinom terena, što ga čini zanimljivim i dostupnim za planinare različite fizičke spremosti.
64 – 67 – Dragutin Milovanović Alpinizam: Borski stol, raj za penjače
U organizaciji Komisije za alpinizam Planinarskog saveza Srbije (KAPSS) održan je alpinistički tabor na Borskom stolu od 15. do 17. 6. Cilj tabora bio je penjanje tradicionalnih alpinističkih smerova u suvoj steni težine od 3. stepena UIAA skale, pa naviše, kao i druženje i razmena znanja i iskustava alpinista iz Srbije. Okupljanje je počelo u petak, 15. juna, u popodnevnim časovima kod planinarskog doma podno Borskog stola. Do samog doma nije moguće doći putničkim vozilom zbog jako lošeg puta u poslednjih par kilometara. Ovo je srećna okolnost, pa se u ovom kraju susreću istinski zaljubljenici u prirodu kojima ne smeta da idu peške. Alpinisti su se uglavnom smestili u šatorima dok je dom bio krcat drugim posetiocima.
68 – 69 – breganja.com Promocija: Mama i ja sam alpinist
Provedite dan s ekipom Breganje na stijenama Okića i na trenutak iskusite djelić onoga što alpiniste i penjače tjera da pomiču granice svojih mogućnosti. Za Vas organiziramo jednodnevne izlete na neka od najstarijih penjališta u Hrvatskoj. Želimo Vam približiti dio naših života i podijeliti s vama iskustva koja su nas ispunila u tolikoj mjeri da iz dana u dan sanjamo i žudimo za novim avanturama. Provedite dan u prirodi penjući se po stijenama u potpuno osiguranim uvjetima. Penjat ćete se tehnikom top-rope koja Vam omogućava potpunu sigurnost, a istovre- meno ćete doživjeti nesputan osjećaj slobod-nog penjanja. Težinu uspona prilagođavamo Vašim mogućnostima. Radeći u malim gru- pama fokusiramo se na individuali pristup.
70 – 72 – Radenko Lazić Ishrana u prirodi: upoznajte biljke brašnjenik i troskot…
Troskot (Polygonum aviculare) je jednogodišnja, niska, polegla ili ustajuća, žilava, sitna, zeljasta biljka, sa razgranatom puzavom stabljikom, punom usko eliptičnih, ovalnih izduženih listića u čijem pazuhu tokom celog leta i u jesen cvetaju beli ili zelenkasti cvetići. Stabljika raste do 50 cm dužine, sa crvenkasto smeđim člancima (kolenima) dužine 5 – 7 cm. Skoro je bez mirisa, a ukusa je trpkog i stežućeg. STANIŠTA: Troskot je veoma rasprostranjen dosadan korov – kosmopolit. Raste naročito na suvim, tvrdim, neplodnim i ugaženim mestima. Nalazimo ga i do 2.000 m nadmorske visine. Stalni je pratilac čoveka i njegovih naselja…
73 – PSD Stražilovo Promocija: Obnova Stražilova
Do juna 2012. godine, preko namenskog računa skupljeno je oko 300.000 dinara koji su utrošeni na hidroizolacione radove, kupovinu i ugradnju vrata i prozora, kompletnu zamenu elektroinstalacija prizemlja, keramičarske, farbarske, gleterske i molerske radove. Prizemlje je u završnoj fazi renoviranja i očekuje se da će početi da prima goste u avgustu mesecu. Pored ovih radova, koji su direktno vezani za obnovu od požara, treba napomenuti da je 2011. kompletno zamenjen podzemni elektroenergetski vod u dužini od 650 metara od stražilovske doline do objekta. Ove radove su nesebično pomogli „Elektrovojvodina – elektrodistribucija” Novi Sad i opština Sremski Karlovci.
74 – 78 – Moja planeta Market: Zaštita od Sunca
Kapa i naočare za sunce treba da budu obavezan inventar prilikom svih outdoor aktivnosti, bez obzira na godišnje doba, nadmorsku visinu, geografsku širinu… Čak i ukoliko se radi o lakoj šetnji, duži boravak na suncu može da izazove opekotine kože, sunčanicu ili toplotni udar (što je najočigledniji problem), ali česta i dugotrajna izloženost suncu može da izazove oštećenja oka, kataraktu, pa i razne vrste vrste kancera kože. Ok, svi smo se po maminim direktivama kao deca čvarili na plaži i svakog leta bar jednom bi spržili facu (takozvani „rakun look”). Gomilu puta smo i izgoreli i oljuštili se, a da nam baš ništa ne fali! Imajte na umu da se uticaj zračenja kumuliše, te da je ono najpogubnije u ranim godinama života, kada je koža tanka i nema dovoljno razvijene sisteme zaštite.
79 – A. i N.Damjanović Promocija: Tamo amo po Srbiji – nova knjiga
U uvodnom delu nove knjige Aleksandra Damjanovića i Nade Damjanović „Tamo-amo po Srbiji” stoji: ova knjiga nije ni dnevnik, ni vodič, ni štivo kome je jedini cilj da zabavi. Ona je sve to po malo. I više od toga – ona je udžbenik o lepotama Srbije. Na 268 stranica punog kolora u knjizi se govori o mnogim, geografski različitim lokalitetima u Srbiji: planinama, rekama i jezerima, potajnicama, kanjonima i klisurama, vodopadima, pećinama, prirodnim kamenim mostovima – prerastima, ali i kulturnoj baštini i spomenicima, naseljima, o Belgijskoj pruzi, Mohovskom kanalu i sredokraći između ekvatora i pola.
80 – 83 – Milijana Tomić Putovanja: Duša crne Afrike, Tanzanija
I ako je najveća zemlja Istočne Afrike, Tanzanija je ipak jedna od najmanje urbanizovanih afričkih zemalja, a globalno i jedna od najsiromašnijih, jer se cela njena ekonomija bazira na poljoprivredi. Njene najveće vrednosti svakako su geografska raznolikost i netaknuta priroda – od snegom prekrivenih vrhova Kilimandžara (Brdo demona), preko prašnjavih savana, sve do belih peščanih plaža Zanzibara. Dakle, putovanje u ovu zemlju može da bude dobra kombinacija foto safarija, trekinga i brčkanja u kristalno čistom moru. Prava vrednost Tanzanije jeste i raskošna riznica plemena, rezervati i parkovi prirode, fascinantne div- ljine i bujan životinjski svet… Ne treba da imate predrasude, ali treba da znate da se većina afričkih zemalja još uvek oporavlja od vekovnog ropstva i kolonijalnih sukoba …
84 – 88 – A. i N. Damjanović Avantura: Uspon na Sinaj, Egipat
Egipat je zemlja poznata po piramidama i vladarima – faraonima. Malo je poznato da je Egipat jedna od retkih zemalja koja se prostire na dva kontinenta. I konačno, Egipat je značajan i po događajima vezanim za hrišćanstvo – Bibliju. Azijski deo ove afričke zemlje, Sinajsko poluostrvo, mesto je gde se Bog javio Mojsiju i njegovoj jevrejskoj braći. Sinajsko poluostrvo je po veličini nešto veće od polovine naše zemlje, sa oko 60.000 kvadratnih kilometara. Po obliku liči na ravnokraki trougao koji je šiljkom okrenut ka jugu. Sa severa, duž osnovice, zapljuskuje ga Sredozemno more. Zapad omeđuje Suecki kanal, a dalje ka jugu je plitki Suecki zaliv. Na istoku je Izrael, a dalje ka jugu su obale Akapskog zaliva, dubokog čak do 1.800 metara.