Austrijanac Michael Kemeter bavi se neobičnom i ekstremnom veštinom. Zovemo je slacklining, a nekada je bila poznata pod jednostavnim nazivom – hod po žici….
Dok smo zabezeknuto posmatrali klipove na Youtube-u, kroz glavu nam je prolazilo mnogo misli… Od navijanja, brige i ushićenja kada bi bezbedno nogama dodirnuo tlo, do radosti i pitanja: „Ko je ovaj mladić?” Čovek koji hoda po žici iznad ponora, bez ikakvog osiguranja je mladi Austrijanac Michael Kemeter. Njegov hod po žici je fascinantan, inspirativan, opasan, ali i, začudo, smirujuć. Sigurno se pitate kako je to moguće. Hm… Evo njegove priče!
Michael Kemeter je rođen i odrastao u centralnom delu Austrije, u malom gradu Tragöss. Ima 23 godine i skoro osam godina profesionalno se bavio streljaštvom (vazdušni pištolj). Šest godina je bio u austrijskom nacionalnom timu. Krajem 2010. godine okončao je streljačku karijeru. Sa slackliningom je počeo 2007. godine, dok je završavao diplomski rad iz „inžinjeringa oružja”. Ubrzo je shvatio da ne može da sakupi dovoljno novca za život baveći se streljaštvom iz vazušnog pištolja. Zato je počeo da usavršava engleski jezik, da putuje po Evropi i da radi na slacklining veštinama.
Tako je 2009. godine stigao do svog prvog svetskog rekorda i to je, kako kaže Kemeter „bila varnica koja je izazavala požar motivacije da krene sa još više novih iskustava i avantura”. A šta je zapravo slacklining? Zvuči kao opasna, cirkuska veština, posebno kada pogedate Michaelove fotografije. Vrtoglavo, napeto, izazovno… To je zapravo sport ravnoteže, u doslovnom prevodu – hod po žici.
Doduše, poklonici ovog sporta ne hodaju po žici, već po elastičnom konopcu razapetom između dve tačke – drveta, stene… Slackline se deli „lowline” (tricklining – sa čučnjevima, poskakivanjem, okretima; jumpline – hod po žici u skokovima; rodeoline – hod po opuštenom konopcu; longline – hod po trasi dužoj od 40 m; waterlining – hod po žici iznad vode) i „highline” – slacklining na velikoj visini iznad vode ili zemlje. Osim osnovnih slackline disciplina, sve je popularnija yoga slacklining, odnosno meditacija na žici.
mp: Kada ste odlučili da započnete ovu avanturu i šta vas je vodilo na tom putu?
– Godine 2010. započeo sam putovanje po Evropi i Americi. Napravio sam nekoliko svetskih rekorda u poslednjih četrnaest meseci i nastavio sa mojim „umetničkim radom” sa Slacklining. Želim da pokažem šta je sve moguće uraditi koncentracijom i šta sve možeš da uradiš treniranjem svojeg uma do viših nivoa nikad neprestajući sa istraživanjem. Slacklining je za mene važan deo meditacije i pronalaženja balansa u mom životu – naročito „free solo” (hodanje bez osiguranja).
mp: Da li nam možete reći nešto o najopasnijim performansima hodanja po kanapu i najriskantnijim momentima sa kojima ste se suočili?
– Ne postoji pokušaj ili neodlučnost kod „free solo” hodanja. Ili izvedeš to, ili ne! Ova igra je jednostavna za objašnjenje: ako napraviš jedan pogrešan korak ili, pak, ne možeš da se nosiš sa velikom količinom straha, dišeš pogrešno i mišići počnu da ti se tresu, tada dolazi moment kada se zapitaš: „Šta se to dešava sa mnom?”. I to je kritični trenutak kada moraš da povratiš kontrolu i budeš sposoban da se nosiš sa tim što si započeo da radiš.
mp: Šta tvoja porodica i tvoji prijatelji misle o tvojim outdoor performansima?
– Porodica i prijatelji me podržavaju na puno različitih načina. Neki od njih mi požele dobru sreću, podržavaju me šaljući dobre vibracije i pozitivna osećanja, ali većina njih se ipak boji za mene, zato što ne žele da se povredim ili poginem.
mp: Koji je tvoj sledeći projekt?
– Ima puno planova i projekata za ovu godinu, guram svoje mentalne granice u Slacklining na neke više nivoe i to na razim mestima u svetu. Trenutno nemam velikog sponzora koji mi daje novac za projekte, tako da se finasiram uglavnom sam. Moji finansijski izvori su skoro prazni, pošto mi je dosta opreme ukradeno prošlog leta.
mp: Kako se pripremaš za svoje performanse?
– To je tajna! 🙂 Puno vežbam svoj um.
mp: Da li si nekada posmatrao nekog drugog ko je šetao preko konopca na opasnim mestima?
– Zapravo, ja ne volim da gledam druge ljude kako rade to što radim i ja. Mislim na “free solo”. Ali ako mi je neko prijatelj, to je drugo pošto znam koje su njegove ili njene mogućnosti. Video sam puno zaista opasnih “šetnji” u poslednih nekoliko meseci-godina.