Ketoni – gorivo za ljudsko telo?

Kad god se pojavi neki novi energetski proizvod, nastaje prava pomama. Da li neki proizvod može da napravi prekretnicu ili je sve ipak do starog, dobrog treninga?

Kako se tokom planinskog dela Tour de France 2013. godine tempo ubrzavao, u jednom trenutku je nastala prava ludnica na radio vezi. Neko je ispustio bocu i sada je njegov prateći tim traži u okolini puta. Greg Henderson, veteran biciklista iz Novog Zelanda, kasnije je pričao kako nikad nije čuo takvu paniku u glasu bicikliste i pomislio je: „Šta može biti tako važno u ovoj bočici za piće?”.

Odgovor je brzo stigao. U pitanju su ketoni – makronutrienti koji nude održive izvore energije za mišiće, daleko više nego ugljeni hidrati, masti i proteini. Budući da nije nikakav doping ili sintetički stimulans, u pitanju je sasvim legalna supstanca – beta-hidroksibutirat – jedna od materija koju naše telo luči tokom izgladnjivanja. Ukratko, to je odgovor našeg organizma na ekstremno nisku energiju u vidu supergoriva čiji je cilj da sačuva funkcije vitalnih organizama. Ako ovu materiju unesete u organizam direktno – ekspresno dobijate najčistiji oblik energije.

Kako je sve počelo

Kako to obično biva, ono što je na prečac osvojilo elitni sportski svet, a posebno bicikliste, zapravo je nusprodukt vojne tehnologije, koji se na tržištu našao zahvaljujući maloj firmi iz San Franciska „Hvmn”. Međutim, rasprava se pomerila na pitanje: da li to funkcioniše?

Agencija za istraživanja američke vojske je 2003. godine imala konkurs za patente koji bi pomogli vojnicima koji su prošli kroz fizički, ali i kognitivni napor. Tim naučnika, uključujući Richarda Veecha iz Nacionalnog instituta za zdravlje i Kieran Clarka iz Univerziteta u Oxfordu, pokrenuo je sasvim novi koncept.

Oblik eksplozivnog goriva koji se zove ketonska tela, nastaje u jetri iz masti, koja doslovce počinje da „gori” kada smo gladni. Ovi ketoni obezbeđuju energiju za mozak i mišice, a takođe mogu promeniti metabolizam kako bi izvukli više energije iz masnih naslaga, a očuvali dragocene ugljene hidrate. Pretpostavka je da bi vojnici možda mogli dobiti sličan rezultat ako bi ketone uzeli direktno. Vojska im je dala deset miliona dolara da to saznaju.

Dok su Veech i Clarke još uvek bili u procesu bezbednosnih testiranja i dobijanja dozvola FDA-a (The U.S. Food and Drug Administration), nekada maglovita tema o ketonima počela je da poprima oblik. Utvrđeno je da ishrana s niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim procentom masti dramatično povećava nivo ketona, čak i ukoliko nema gladovanja. Ovako koncipirane ketogene dijete postale su popularne među ultra-izdržljivim sportistima, a kompanije su započele sa marketingom različitih ketonskih preparata koji su obećali sve prednosti niskog sadržaja ugljenih hidrata bez odricanja od testenina i piva.

Međutim, uporedo s novom paletom proizvoda pojavili su se i kritizeri. „Ketoni maline su smešni”, kaže Clarkeova, podsećajući na pomamu koju je izazvao kontroverzni dr Oz 2012. godine. „Ovako dobijena jedinjenja nisu pronađena u telu i ne možete ih metabolisati, tako da je njihovo korišćenje totalno gubljenje novca.” Isto je i s pićima koja su obogaćena ketonima i elektrolitima. Problem sa ovim preparatima je što uz ketone dobijate i nezdravu količinu soli.

Komercijalni proizvod

Zatim su 2016. godine, Clarke i njene kolege objavile tekst u naučnom časopisu „Cell Metabolism”. Kombinujući ketone sa alkoholnim jedinjenjem (ne taj alkohol!), uspeli su da naprave ketonski estar koji ljudi mogu konzumirati kao energetska pića. Kada se jednom nađu u telu, ovi ketoni su obezbedili gorivo za mišiće, dozvoljavajući ograničenim skladištima ugljenih hidrata da traju duže.

Da bi to i potvrdili, naučnici su napravili test grupu i smislili iscrpljujući zadatak za njih. Osam elitnih biciklista, prvo je trčalo jedan sat, a zatim imalo 30-minutnu brzinsku vožnju. Oni su poboljšali svoje performanse u proseku za dva odsto u odnosu na placebo vožnju, postižući približno 400 dodatnih metara. Međutim, postojeo je problem! Piće je imalo ukus benzina i koštalo je 100 dolara po porudžbini. Ako vam se ovo čini dosta skupim, imajte na umu da je u startu čaša ovog bućkuriša koštala neverovatnih 25.000 dolara.

U novembru je kompanija „Hvmn” razvila „Hvmn Ketone”, komercijalnu verziju Clarke-ovog keton-estera. (Dostupan je u pretprodaji, sa očekivanim datumom isporuke početkom 2018. godine.) Poboljšanja u proizvodnji učinila su proizvod nešto jeftinijim – tri boce se dobiju za 99 dolara, a još uvek nije za ljude slabog stomaka. Opisuju ga kao „metalno bademovo mleko”, a to je jedan od lepših opisa. Prema rečima Geoffa Wooa, izvršnog direktora kompanije, proizvod je premijeru imao još pre nekoliko godina u Grand Tour biciklizmu, u NFL-u i na „Ironmanovom” svetskom prvenstvu.

Da, ali ne…

Elitni sportisti, kojima je izdržljivost ključna za uspeh, pomno su pratili razvoj istraživanja. Međutim, ni najmanje im se nisu svideli rezultati testova u Australiji, gde je 11 biciklista iz tima „Orica-BikeExchange” vozilo 19,25 milje na računarski simuliranoj verziji trase za Svetsko prvenstvo 2017. godine. Vozili su bez upotrebe ketona, a zatim i sa upotrebom ovog napitka. Istraživač Univerzitet Južne Floride Dominic D’Agostino koji je pratio studiju bio je razočaran rezultatima. Umesto da povećaju izdržljivost, ketonski test je bio sporiji za oko dva odsto, jer je svaki biciklista imao stomačne neprijatnosti – od blagih mučnina do povraćanja i vrtoglavice.

Druga studija, koju su sproveli istraživači na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji – Okanagan, otkrila je da povećanje nivoa ketona uz piće s ketonima usporilo je performanse biciklista za sedam odsto u roku od 11 minuta. Problem, objašnjava naučnik Jonathan Little, jeste da povećani nivoi ketona, čini se, sprečavaju pristup brzim sagorevanjem ugljenih hidrata potrebnih za kraće, visoko oktanske napore. Ukratko: morate biti jako iscrpljeni da bi ketoni iz vašeg tela izvukli skrivene rezerve. Clarke se slaže, vezujući prag korisnosti u trajnim naporima koji traju najmanje 20 minuta. Dakle, neophodno je da vaš maksimalan napor traje jako dugo da bi ketoni pokazali svoje pravo dejstvo.

Woo beleži kritike i upozorenja, ali kaže da je pogrešno misliti da su sva ketonska pića jednaka – samo zato što jedan ketonski ester tera ljude na povraćanje, ne znači da svi to rade. Clarke i njene kolege, u međuvremenu, nastavljaju da rade studije koje pokazuju da u periodu nakon napora „super piće” brže nadoknađuje skladišta ugljenih hidrata u osiromašenim mišićima, stimuliše hormone apetita, pa čak i poboljšava kognitivne performanse.

Superpića

Hvmn nije jedina sportska kompanija za piće koja igra na naučnu kartu, ali pumpanje nove energije izmorenom organizmu i dalje je izazov.

Maurten: Ova švedska kompanija se pojavila na sceni 2017. godine tvrdeći da bi njeno hidrogelno ugljeno hidratno piće moglo donijeti koncentrisanu dozu energije sportistima bez uznemirenja stomaka. Iako su ga koristili vrhunski maratonci poput Eliuda Kipchoge, kompanija još nije objavila istraživanja koja podržavaju ove tvrdnje.

Generation Ucan: Tajna njihovog sportskog pića je SuperStarch, ugljeni hidrati iz kukuruza, koji bi trebalo da polako i stabilno otpuštaju glukozu u krvotok, umesto trenutno napumpaju „brze šećere”. Trkač Meb Keflezighi tvrdi da nakon konzumiranja ovog pića nema „slatke udare”, ali dok to ne potvrde i rezultati iz laboratorije nećemo mu verovati na reč.

Gatorade Gx: Godine 2016. Gatorade je najavio ovu „platformu za prilagođavanje sportskog goriva”, koja uključuje digitalni „flaster” koji bežično komunicira sa poklopcem vaše bočice za vodu kako bi se omogućila prilagođena hidracija u realnom vremenu. Lansiranje je odlagano nekoliko puta, a nauka je… pa, dobijate sliku.