Šta mi znamo o outdoor aktivnostima? Strana terminologija je vrlo komplikovana, a često i kontradiktorna za nas hajkere, trekere, ili prosto – planinare…
Strana terminologija zaista može da zbuni ljubitelje prirode. Na pitanje da li si hajker, treker ili planinar, većina ljudi koja se bavi nekom od ovih aktivnosti ne bi znala pravi odgovor. Hajde da rešimo tu jezičku zavrzlamu, a odgovor ćemo potražiti u engleskom jeziku, gde je cela zabuna i nastala. Da budemo iskreni, mlade generacije u regionu znaju mnogo manje o prirodi nego što su to znali njihovi očevi, a o dedama i da ne govorimo. Upravo zbog toga jer je termin „škola u prirodi” bio sve samo ne „outdoor education”, koja je u zemljama engleskog govornog područja podrazumevala prirodno spoznavanje sebe, drugih ljudi i okoline, a obuhvatala opširnu edukaciju o prirodnim zakonima, snalaženju u prirodi, razvijanju liderskih sposobnosti… Rečju, bila je to jedna kompleksna edukativna radionica koja je obuhvatala i gomilu reči poput: backpacking, camping, canoeing, kayaking, rafting, rock climbing, snowboarding, orienteering… Zvuči poznato, zar ne?
Verovali ili ne, ove aktivnosti su, u okviru raznih programa „outdoor education”, počele da se praktikuju još od 1907. godine (američki skauti), a pravi bum su doživele šezdesetih godina prošlog veka, kada je ove aktivnosti za školarce organizovalo više od četrdeset zemalja sveta. Sličnu doktrinu, ali sa više takmičarskog duha, na slovenskim prostorima zastupali su sokoli. Prvo sokolsko društvo osnovao je doktor filozofije Miroslav Tirš, 16. februara 1862. godine u Pragu. Sokoli su bili poznati po sletovima, gimnastici i raznim ideologijama, te nisu imali nikakve veze sa outdoor aktivnostima, ali su značajni jer će pokret podstaknuti mnoge aktivnosti koji itekako jesu outdoor. Izviđači, gorani i planinari danas već imaju dugu tradiciju na našim prostorima… Možda će zvučati suviše cinično, ali – dok smo mi mahali zastavicama, ostatak sveta je outdoor aktivnosti raslojavao u sitna crevca. Zbog toga danas imamo gomilu „ing” reči, za koje baš nismo sigurni šta znače, ali ipak ih često koristimo. Krenimo redom…
Hiking ili „samo pešačenje”
Aktivnost koja se sastoji od hodanja u prirodnim sredinama, često planinarskim stazama. Dakle, to je doslovce svaka šetnja, koja može da traje od jednog do čak nekoliko dana i podrazumeva boravak u prirodi. Za Amerikance i Engleze to je svaki „cross-country”, dok identičnu aktivnost sportisti u Australiji zovu „bushwalking”. Na Novom Zelandu joj tepaju „tramping”. Danas postoji i „dog hiking” (sa psom), Nordic Walking (uz pomoć štapova i o tome smo već pisali), Bushwhacking (američka avanturistička šetnja – „pronađi svoj put”)
Trekking ili „hodanje stazama”
Duže hodanje utvrđenim stazama u oblastima u kojima sredstva prevoza generalno nisu dostupna. Trekking nije planinarenje, jer može da podrazumeva i više dana hoda, pa i avanturu, ali ne mora nužno da sadrži i „planinu”. Verovali ili ne, reč dolazi iz južnoafričkog dijalekta afrikans – imenice trek što u slobodnom prevodu znači „put pod noge”. Reč se preselila u engleski jezik sredinom 19. veka sa značenjem „dugo, mukotrpno putovanje, uglavnom peške”. Danas gotovo svuda postoje trekerske staze, a ko ne voli ekstremnu i najpoznatiju himalajsku, može da se oproba u pitomijim i bližim oblastima. Neke od najatraktivnijih staza nalazi se u Italiji, na obroncima planine Marmolade, u Julijskim alpima u Sloveniji i u Slovenskom raju u Slovačkoj.
Mountaineering ili „planinarenje”
Sport, hobi ili profesija koja obuhvata hiking, skiing i climbing mountains – to je planinarenje. Dakle, „planinar” je malo širi termin jer je „planina” (brdo, brtašce, čuka, čukica…) obavezna bilo kao vrh ili kao transferzala. Najčešće se radi o vrhu do kog se treba probiti bez obzira na vremenske uslove i to ledom, snegom ili glečerima. Iako je ova definicija prilično precizna danas je, a posebno na našim prostorima, jako malo planinara koji se zaista mogu uklopiti u ovu definiciju. Zbog toga je patentiran termin „visokogorstvo”. Dakle, ova definicija primenjuje se na visokogorce, koji gaze vrhove više od 2.000 metara. Ostali su planinari.
Možda smo tako došli do najbolje definicije šta smo i ko smo… „Ljudi koji iz čistog zadovoljstva borave u prirodi, poštuju njene zakone i ostavljaju je nepromenjenu. Ukoliko uspemo da se popnemo na neki vrh, visina nam neće biti važna, kao uostalom ni definicija.”
Tekst: Moja planeta, foto: SXC, Dreamstime