Matterhorna se nalazi na Švajcarsko – Italijanskoj granici I prvi put je osvojen 14.07.1865 godine u utrci Italijanskih I Švajcarskih penjaca, gde su tom prilikom prvi na vrh stigli Švajcarci pod vođsvom od Edwada Wimpera I tada je pri silasku stradalo 4 coveka iz te ekspedicije. Sa druge strane italijansku ekspediciju je predvodio čuveni KAREL, koji kada je video Wimpera na vrhu pre njega okrenuo se I vratio nazad. Po nagovoru njegovih penjaca Karel nekoliko dana kasnije ponovo kreće na Matterhorn I osvaja ga bez ikakvih nesreća I nezgoda. Inace taj surovi vrh je zaštitni znak Švajcarske I poznat je po tome da je odneo vise od 500 zivota.
Pripreme za Matterhorn trajale su skoro godinu dana, posle kojih je izvrsen test uspon na Prokletijama Beogradskim smerom na Karanfil. Prokletije su inace dosta slicne alpima, sto je ujedno I bio razlog testiranja spremnosti baš u njima. Uvežbavali su se brzo kretanje naveze, komunikacija, simultano kretanje I postupci promena tehnika u datim trenucima. Na ekspediciju smo krenuli 08.07.2015 a u Kamp RANDA koji je udaljen 10km od ZERMATTA smo stigli sutradan. Po dolasku smo odmah otišli do ALPIN CENTRA u Zermattu da proverimo vremensku prognozu za naredne dane.
Prema inzvarednim vremenskim uslovima već 10.07. krenuli smo na BRAJTHORH 4.164 mnv i prilikom tog uspona obavljena aklimatizacija sto je među jednim od najvažnijih faza priprema za Matterhorn.
Do vrha Matterhorna se uglavnom koriste tri pravca, sa Italijanske strane LION RIDGE, I sa švajcarske strane HORNLY i WEST RIDGE, a težine ovih grebena ne prelaze ocenu 4, sto nije nimalo zanemarljivo ovim visinama. Na uspon HORNLY grebenom smo krenuli 11. 07., rano ujutru sve do SOLVEY HUT 4.000 mnv, gde smo se I odlučili za spavanje. Razlog spavanja u SOLVEYU je bila finansijski jer je spavanje u HORNLUJU koštalo 150 e po osobi. 12.07. u 5 h ujutru smo krenuli na sam vrh Matterhorna i na vrh smo izašli u 9:30 .Prilikom izlaska na sam sam vrh zatekli smo veoma malu kolicinu snega sto je inace veoma neobično, ali je to donosilo nove opasnosti ODRONE. Posle brzog slikanja krenuli smo nazad jer je ova surova planina poznata po severnom vetru koji počinje duvati oko podneva podizuci sneg sa severne strane stene I time otežava silazak svojom maglom skrivajući smer kretanja. To se moglo videti po raznoj opremi penjača koja je ostavljana u steni prilikom spustanja.
U tom lavirintu je značilo da ako naiđemo na takve situacije da je to pogresan smer kretanja. Spustanje sa Matterhorna je dosta teže I zahteva potpunu koncentraciju jer je potrošeno dosta energije prilikom izlaska na vrh. Do SOLVEY HUTA smo stigli u 13h i tada smo već mogli da usporimo tempo kretanja jer smo već izašli iz kritične zone. Povratak do dole je prošao sigurno I bezbedno sa puno pauza I oko 20:15 smo bili u podnožju Matterhorna. Odmah smo se uputili ka Zermatu u kojii smo stigli u 1h posle ponoci. Ovim silazom smo napravili visinsku razliku više od 2.500 mnv pa smo sutradan spavali do 10h prepodne, sto za nas nije običaj. Čim smo se probudili brzo smo spakovali šatore I stvari I uputili se nazad u našu Srbiju.
U ovoj ekspediciji pomerene su granice Srpskog alpinizma kao prva ženska naveza, Katarina Manovski SPK Pentraks I Danijela Babovic AOČ koje su ujedno I prve dve dame iz Srbije koje su se popele na ovaj vrh. U usponu su ucestvovali I braća Makojević, Milan (24), I Mladen (21) iz Ovčar banje koji su najmladji penjaci iz Srbije koji su osvojili ovaj vrh. Mladen Makojevic je osoba sa invaliditetom i poznat da je sa 17 godina 2011 osvojio I Mon Blan (Francuska) kao zvanicno najvisi vrh u Alpima I Grand Paradizzo najvisi vrh Italije. Veliku podršku svojim učešćem doprineo je Miro Kalem načelnik GSS Jahorina, koji je višegodišnji saradnik KES ARMADILLO.
Katarina Manovski