Četvoročlana ekipa istražila je atraktivnu vertikalnu jamu, duboku 80 m, koja se nalazi u lužničkom kraju Opštine Babušnica (Srbija)….
Pored prelepih kanjona, vrhova, starih utvrđenja i mističnih graničnih puteva Lužnica krije još jedan prirodni dragulj, koji je retko ko video. Jednu od najlepših vertikalnih jama Srbije, za koju su meštani opštine Babušnica verovali da nema dno. Čuvena presečka „Bezdanka”, naš tim nije prvi koji je ušao u ovu jamu ali je svakako prvi koji je napravio slike i istražio je celu (mit je razbijen, ima dno i nema Pop Martinovog zlata, logično zar ne?). To je uradio jedan od naših najboljih speleologa – Vladimir Ranković Strelac. Jama je duboka oko 80 m (poslednji dan je pronađen najdublji kanal, nema dalje), nama je ova „mini expedicija” bila prava adrenalinska avantura! Svi su dali 100% sebe da Miloš napravi sjajne fotke, jer trebalo je spustiti ogroman ranac sa foto opremom na dno. Ekipa se dobro smrzla da biste videli ove fantastične fotografije, a vredelo je svakog minuta.
Kakav utisak je ostavila ova jama, možete videti iz dnevnika Vladimira Rankovića:
„Nakon ankerisanja i postavljanja ulaznog sidrišta, oduševljenje se povećava lepotom, širinom i tajnovitošću dvorane tih dimenzija na vrhu blagog brega Presečke čuke. Ulaz se nalazi na 1.170 mnv. Sve je bilo više nego dovoljno da se sa žarom očekuje ovo spuštanje, lagano i detaljno uživanje – ispitivanje. Ovoga puta ekipa je bila više nego potpuna, opremljena i spremna da se posveti poslu. Pogotovo fotografisanju, što je veliki izazov za sve nas ako se uzme u obzir da se radi u mrklom mraku i neprestano visi na užetu. Zabušeno je nekoliko ankera u iznenađujuće čvrstu stenu ulaza. Što samo po sebi već na startu govori dosta. Jama je nastala veoma davno. U ranom periodu nastanka krečnjaka. Zvonasta dvorana urušenog plafona.
Ulazni odvoj je ukupne površine do dva kvadratna metra. Pošto je bilo više učesnika urađen je sistem od više cugova radi bržeg prolaska i manjeg čekanja na ulazu to jest izlazu. Sistem je išao po zidu iza jedne okuke odakle se spuštao prelepi beli saliv u maltene celoj visini vetrikale. Po mahovini obrasloj na nakitu se tačno da videti linija putanje dnevnog svetla koje se probija na pojedinim mestima i 15 m vertikalno niz saliv. Sa sistema u uglu vertikale se jasno pruža uvid u šest metara široku i 15 m dugu elipsu preseka vertikale u planu. Posle pet sidrišta silazi se do police koja je na dubini od 50 m. Tu je fotograf dobio svoje vreme.
Postavljanje stativa i rasvete je trajalo. U zidu iza nas nalazi se rupa manja od kvadratnog metra kroz koju se ulazi u vertikalu od 20 m cilindričnog oblika i prečnika sedam do deset metara. Napravljeno je nekoliko dobrih slika u eksperimentisanju sa svetlom ručne izrade. Sutradan je jama ispitana do kraja. Ubrzo se završila što je bilo za očekivati od prastare neaktivne pećine. Ukupna dubina ide do -80 m. Impozantna vertikala i svakako osvežavajuća akcija u životima speleologa. Vanredno lepa jama u svakom pogledu.”
Ekipa:
Vladimir Ranković Strelac, Valjevo
Milica Ignjatović, Valjevo
Miloš Milenković, Subotica
Marko Nikolić, Beograd
Posebnu zahvalnost dugujemo TO opštine Babušnica na logistici i Milanu Stamenkoviću.
Tekst: Marko Nikolić / Vladimir Ranković, foto: Miloš Milenković