Adekvatna zaštita mrkog medveda zahteva tačne podatke o njihovom broju, starosti, polnoj strukturi, prirastu i smrtnosti, što podrazumeva višegodišnje praćenje stanja njihove populacije, odnosno monitoring. Podaci dobijeni monitoringom mrkog medveda unaprediće zašitu ove divlje životinje, čiji se broj svuda u svetu smanjuje usled krivolova i uništavanja prirodnih staništa.
Priručnik će biti od koristi zaposlenim osobama u Nacionalnom parku „Tara” kako bi prikupili uzorke dlaka i izmeta mrkog medveda, na način koji je bezbedan za ove životinje. Populacija mrkih medveda na Tari se procenjuje na oko 50 jedinki, a DNK analizom prikupljenih uzoraka biće moguće utvrditi koliko ih zaista ima na ovom području. Ti podaci će pomoći upravljaču zaštićenog područja da na najbolji mogući našin zaštiti ovu jedinstvenu divlju životinju.
Prvo prikupljanje uzoraka dlaka mrkog medveda započeto je na Mitrovcu polovinom maja ove godine, uz obuku zaposlenih iz Nacionalnog parka „Tara” i predstavnika lovačkog udruženja „Soko” iz Bajine Bašte. Obuku je organizovala WWF kancelarija u Srbiji u okviru regionalnog programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude” koji se sprovodi u Nacionalnom parku „Tara” i Nacionalnom parku „Biogradska gora” u Crnoj Gori. Aktivnosti na terenu realizuje tim za monitoring, na čelu sa Duškom Ćirovićem, profesorom Biološkog fakulteta u Univerziteta u Beogradu.
Osim genetskih analiza, monitoring mrkog medveda vrši se i praćenjem njihovog kretanja pomoću satelitskih ogrlica, kako bi se identifikovali ekološki koridori u regionu.
– Prošla godina bila je najuspešnija u modernoj istoriji proučavanja mrkog medveda u Srbiji. Uhvatili smo osam medveda, od čega četiri mužjaka i četiri ženke, a satelitsko praćenje kretanja vrši se za njih pet (medvedi Dobrivoje i Vidoje, i medvedice Tara, Zvezdana i Medena). Sa tim aktivnostima nastavili smo i u 2017, a veliki uspeh ostvarili smo hvatanjem jednog od najvećih medveda na Balkanu u crnogorskom Nacionalnom parku „Biogradska gora”, gde smo uspostavili prva privremena hranilišta kako bismo privukli medvede i obeležili ih – ističe profesor Duško Ćirović.
WWF kroz program „Zaštićena područja za prirodu i ljude” promoviše suživot medveda i ljudi kao preduslov za zaštitu prirode, i potencijal razvoja lokalnih zajednica kroz turističke ponude koje uključuju posmatranje mrkog medveda.
– Medvedi kao životinje koje žive samostalno, a ne u grupama, imaju potrebu za velikim prostranstvima, kako bi se neometano kretali, hranili, razmnožavali i našli pogodna mesta za zimski san. Kroz konkretne aktivnosti i intenzivnu saradnju sa upravljačima i lokalnim akterima želimo da ostvarimo vidljive pomake u zaštiti i očuvanju divljih vrsta i njihovih staništa, ali istovremeno i da ukažemo na mogućnosti koje zaštićena područja pružaju za razvoj – kaže Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.
Projekat praćenja i zaštite mrkog medveda realizuje se u okviru WWF-ovog regionalnog programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude”, koji je započet u oktobru 2015. godine i trajaće do oktobra 2019. godine, a finansira ga Švedska međunarodna razvojna agencija – Sida.
link za priručnik:
http://d2ouvy59p0dg6k.cloudfront.net/downloads/wwf_prirucnik_medvedi_05_final.pdf
Održana obuka za prikupljanje uzoraka dlaka i izmeta mrkog medveda u Nacionalnom parku Tara
Mitrovac, Nacionalni park Tara, 24.11.2017. godine – WWF nastavlja saradnju sa zaposlenima u Nacionalnom parku Tara sa kojima je održana obuka za prikupljanja uzoraka dlaka i izmeta mrkog medveda. Prema trenutnim procenama na području Tare živi oko 50 mrkih medveda, ali je za dobijanje realnije slike o strukturi i dinamici populacije ove divlje životinje neophodan kontinuiran monitoring.
Adekvatna zaštita mrkog medveda zahteva tačne podatke o njihovom broju, starosti, polnoj strukturi, prirastu i smrtnosti, što podrazumeva višegodišnje praćenje stanja njihove populacije, odnosno monitoring. Podaci dobijeni monitoringom mrkog medveda unaprediće zašitu ove divlje životinje, čiji se broj svuda u svetu smanjuje usled krivolova i uništavanja prirodnih staništa.
– Održivo upravljanje populacijom mrkog medveda zahteva kontinuirani monitoring populacije, ali i uključivanje lokalnog stanovništva, koje od zaštite medveda može imati i ekonomske koristi. Genetska analiza uzoraka dlake i izmeta mrkog medveda će nam obezbediti podatke za dalje aktivnosti zaštite vrste i staništa, ali i prostor za saradnju, te uključivanje volontera, studenata, planinara, lovaca, i ostalih meštana. Kontinuirano i dugoročno praćenje populacije medveda, kao i drugih značajnih vrsta u Nacionalnom parku Tara, otvara i mogućnosti za prekograničnu saradnju i razvoj odgovornog turizma koji uključuje posmatranje i edukaciju o ovoj harizmatičnoj vrsti – kaže Helena Poučki iz Utočišta za medvede u Kuterevu u Hrvatskoj.
Prvo prikupljanje uzoraka dlaka mrkog medveda započeto je na Mitrovcu polovinom maja ove godine, uz obuku zaposlenih iz Nacionalnog parka „Tara” i predstavnika Lovačkog udruženja „Soko” iz Bajine Bašte. Da bi se dobili statistički prihvatljivi podaci neophodno je prikupiti tri puta više uzoraka nego što se očekuje da ima medveda na području koje se istražuje. Shodno tome planirano je da se godišnje sakupi ukupno 200 uzoraka dlaka i izneta, odnosno ukupno 600 do kraja 2019. godine, kako bi 2020. javnosti bili dostupni rezultati istraživanja.
Glavni partneri WWF-a u monitoringu mrkog medveda su lovočuvari i čuvari prirode u Nacionalnom parku „Tara” i članovi Lovačkog društva „Soko”, koji učestvuju u prikupljanju uzoraka na površini od skoro 25 hiljada hektara.
Jasnija slika o brojnosti populacije mrkog medveda značiće zaposlenima u Nacionalnom parku „Tara” za dalje planiranje upravljanja populacijom te divlje životinje u pogledu prihrane u određenim periodima, kao i primeni preventivnih mera radi sprečavanja šteta od istog na imovini vlasnika u zaštićenom području. Rukovodilac službe lova i ribolova u Nacionalnom parku „Tara” Milan Malinić smatra da ukoliko bi se slične aktivnosti sprovele na svim teritorijama za koje se pouzdano zna da se medved povremeno pojavljuje ili je stalno prisutan, došlo bi se do zanimljivih podataka o njegovoj brojnosti u Srbiji odnosno da je njegova brojnost daleko veća nego što se pretpostavlja.
– Značaj ovakvih obuka je u tome da se osoblje koje je svakodnevno na terenu upozna i obuči sa metodama i postupcima pomoću kojih se može bliže ustanoviti brojnost populacije određene vrste divljači – u ovom slučaju medveda. S obzirom na to da je medved retka divlja vrsta u Srbiji i da se nalazi na manjem delu teritorije Srbije (uglavnom zapadni i jugozapadni krajevi kao i deo istočne Srbije uz granicu sa Bugarskom), ne raspolaže se ni približno tačnim podacima o njegovoj brojnosti kako na području Tare tako ni na teritoriji Republike Srbije – dodaje Malinić.
WWF kroz program „Zaštićena područja za prirodu i ljude” promoviše suživot medveda i ljudi kao preduslov za zaštitu prirode, i potencijal razvoja lokalnih zajednica kroz turističke ponude koje uključuju posmatranje mrkog medveda. Prisustvo mrkog medveda na našim područjima, a posebno u NP Tara, pokazuje da je suživot ljudi i divljine, iako ne uvek baš jednostavan, zaista moguć.
– Jako je važno da postoje ovakvi projekti, jer uključuju različite interesne grupe u praćenje stanja populacije, edukaciju i održivi turizam, a sve zarad dobrobiti i ljudi i medveda. Nadamo se da će se u skorijoj budućnosti upravljanje ovom vrstom u regionu Dinarskog luka uspostaviti na nivou populacije i da će medved osnažiti turističku ponudu ovoga kraja, a samim tim osigurati svoj dugoročni opstanak – kaže Vesna Maksimović iz WWF-a.
Projekat praćenja i zaštite mrkog medveda realizuje se u okviru WWF-ovog regionalnog programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude”, koji je započet u oktobru 2015. godine i trajaće do oktobra 2019. godine, a finansira ga Švedska međunarodna razvojna agencija – Sida.