Mogu da obećam da vas neću ubeđivati da postanete vegetarijanci. To je stvar izbora, zbog kojeg nikoga ne treba osuđivati, niti ubeđivati u suprotno…
Ne mogu da se pohvalim dugogodišnjim vegetarijanskim iskustvom. Iza mene je tek pet godina bez mesa, ali je poslovična i sasvim prirodna (i poželjna) neposrednost većine planinara kod mene izazvala mnogo razmišljanja i stvaranja odbrambenih mehanizama u vezi sa ovim načinom ishrane. Zašto ne jedeš meso? Kako možeš da živiš bez proteina? Kako ćeš posle preživanja zeleniša „povući” uz brdo? To su najčešća pitanja sa kojima sam se susretala. Pored ovih vrlo simpatičnih i dobronamernih interesovanja, bilo je i pomalo čudnih i meni neshvatljivih reakcija. Mnogi planinari veruju da je vegetarijanstvo lažni humanizam, pomodarstvo, sektašenje i način da se istakneš u društvu – rečju „pain in the ass” svake akcije. Najzad, tu su i ubeđenja da su vegetarijanci krhke građe, žuti i metiljavi, rečju – slabašni i bolesni i da im nije mesto u planini. Posle pet godina „ispaše”, odgovorno tvrdim da te sumnje uopšte nisu opravdane. Nisam ni krhke građe, ni žuta, ni metiljava, a bolest, pa čak i najmanja prehlada (da kucnem u drvo) daleka su prošlost.
Šta je vegetarijanstvo?
U najkraćim crtama, vegetarijanstvo predstavlja ishranu bez mesa. Ako bismo išli dalje, mogli bismo podeliti vegetarijance na razne podgrupe: poluvegetarijanci (jedu samo neke vrste mesa, najčešće ribu i piletinu), peskovegetarijanci (jedu ribu), laktovegetarijanci (koriste mleko i mlečne proizvode), ovovegetarijanci (konzumiraju i jaja), vegani (jedu isključivo biljnu hranu i ne koriste proizvode od kože, vune ili krzna)… Koliko ljudi, toliko i načina ishrane! Razlozi za ovu odluku su razni, a najčešće, etički, ekonomski, religiozni i duhovni, zdravstveni… Moja paleta razloga obuhvata sve ovo, jer verujem da je čovek u 21. veku dosegao intelektualnu, duhovnu i ekološku zrelost, da više nema izgovora da druga bića pate i umiru zbog nas. Najzad, verujem da bi „mesojedi”, kada bi svojeručno morali da ubiju životinju (ili bar da prisustvuju tom činu), momentalno odustali od obroka, ali bi se svakako obradovali sočnom odresku, ukoliko bi neko drugi uradio „prljavi posao”. Jako se brinem zbog onih koji bi to mogli da učine.
Zašto vegetarijanstvo?
Kada vegetarijanca pitate zašto je postao vegetarijanac – otvorili ste Pandorinu kutiju! Spremite se na najrazličitija objašnjenja, od onih jednostavnijih: „ne jedem ništa što ima oko/majku/mozak”, do opširnih i ubedljivih, tipa: „čoveku ne treba meso zbog toga i toga” i „da bi bio jak kako vo, ne treba da jedeš vola, nego ono što on jede”… Ima i onih koji imaju tako živopisne razloge da ti se iznutrica okrene. To je samoodbrana, a razlog tome je sve ono što sam navela na početku teksta: ljudi puni predrasuda neprestano pokušavaju da ubede vegetarijance da je to što čine sasvim pogrešno. Po mom mišljenju, vegetarijanstvo je human i ekološki način ishrane. Tek na treće mesto staviću – i mnogo zdraviji od tradicionalne kuhinje koja podrazumeva gomilu mesa na trpezi. Human je jer zbog mog ručka neće patiti i stradati nijedna životinja, a ekološki… Sve ću da vam potanko objasnim.
U knjizi Petera Singera „Oslobođenje životinja”, stoji interesantan podatak: kada na jednom jutru zemlje gajite pasulj dobićete između 135 i 225 kilograma proteina, a ako biste, pak, na istom prostoru uzgajati visoko energetski kukuruz i njime hranili životinje koje ćete, potom ubiti, dobili biste između 18 i 25 kg proteina. To znači da vam je za vegetarijanski način ishrane potrebno daleko manje zemljišta. Ekološka računica kaže: kada bismo prestali da „koljemo” i počeli da „brstimo” više ne bi bilo potrebe za krčenjem šuma i grabljenjem novih obradivih površina. Današnje obadive površine u svetu mogu da hrane neverovatnih 12 milijardi vegetarijanaca, ali samo tri milijarde „mesojeda” (Internet strana SZO). Pored toga, da li znate da su klasične farme jedan od najvećih zagađivača unutrašnjih voda? Kada je u pitanju zdravlje, neću vas ubeđivati da je paprika punjena žitom i sočivom, sa svežom salatom od jabuke, rotkve i cvekle, zdravija od bifteka sa gomilom prženog krompira.
Zablude o vegetarijanstvu
Čovek je dizajniran da jede meso – Malo sutra! Čovekov organizam je projektovan za biljnu ili najgorem slučaju kombinovanu hranu. Ako vaša crevca nemaju izazove u vidu biljnih vlakana, vrlo brzo očekujte odgovor organizma. Pored toga, naša vilica je mnogo sličnija kravljoj, nego psećoj. Dok kravica može da pokreće donju vilicu gore-dole i levo-desno, dragi džukci to mogu da čine samo u jednom smeru – što je idealno za „zagrizi i beži” ishranu. Za svaki slučaj, proverite kakva je vaša vilica. Vegetarijanci unose manje proteina – Kako da ne! Ako jedete raznovrsnu hranu, bogatu mahunarkama, raznim orašastim plodovima, raznovrsna semena i žitarice, sveže voće i povrće, imaćete ceo opseg hranljivih materija. Bez mesa nema vrhunskih sportskih rezultata – Živi piš! Meso vam neće dati ni snagu ni energiju, već samo osećaj sitosti sa neuporedivo manje hranljivih materija. Energija dolazi iz vegetarijanske kujne, a to najbolje znaju višestruki rekorderi Edwin Moses (sprinter), Paavo Nurmi (maratonac), Bill Pickering (plivač maratonac)… A tu je i gomila vrhunskih bildera, biciklista, planinara…
Antivegetarijanska kampanja
Možda ću zvučati kao šizofrenični paranoik, ali antivegetarijanska propaganda zaista postoji. Mnogi će se odmah zapitati: „Koga je briga da li ja jedem meso ili ne?”, ali imajte na umu da je mesna industrija, isto kao i industrija šećera, obrće milijarde računajući na vašu potrebu za uvreženim načinom ishrane. Celog života vam kroz reklame serviraju slasni, sočni, krvavi biftek, kako bi osigurali profit i žele da tako i ostane.
Jedan od najnižih udaraca koji antivegetarijanci mogu da zadaju jeste izjava da je i Hitler bio vegetarijanac. Koliko god to opskurno zvučalo, jer se pošten čovek stavlja u rang jednog od najvećih zločinaca koje je svet ikada video, treba da znate da to nije tačno. Jedan od najpouzdanijih Hitlerovih biografa Robert Payne u svojoj knjizi „Hitler: The Life and Death of Adolph Hitler”, kaže da je vengetarijanstvo, ali i uopšte asketizam ovog neopevanog zlikovca (nije pio, pušio, jeo meso, niti se petljao sa ženama) zapravo propaganda njegovog zloglasnog ministra Josepha Goebbelsa, koji je na taj način svog gazdu želeo da predstavi kao uzvišeno biće. Treba da znate da, od svega toga što tobože nije radio – jedino je tačno da nije pušio, inače nije propuštao priliku da gustira bavarsko pivo i vino iz Burgundije, kobasice od šunke, a o Evi Barun i da ne govorimo.
Kako postati vegetarijanac?
Ukoliko se jednog jutra niste probudili sa idejom da više ne želite da jedete leševe i „mesnom” sadržinom svog frižidera nahranili džukce u kraju (kao, na primer, ja), već želite da postanete vegetarijanac kako biste promenili životne navike, imajte na umu da je svaki početak težak, ali kao i većina odluka zavisi isključivo od volje i rešenosti da se nešto promeni. Mnogi naviku za mesom porede sa zavisnošću od cigareta ili alkohola. Ja ne bih išla tako daleko, ali verujem da postoje ljudi koji ne mogu da zamisle obrok bez mesa i ne bi ga se odrekli ni po koju cenu.
Jedan od najvećih problema novih vegetarijanaca jeste taj što su uvek gladni. To, međutim, uopšte nije objektivan osečaj. Meso vas čini sitim samo zbog toga što se vaš želudac bori da ga svari. Najbolje je da postupno smanjujete količine mesa u ishrani, da biste ga, nakon nekoliko meseci, potpuno izbacili. Radikalna promena ishrane može prouzrokovati probleme sa varenjem, nadutost i gasove, što, složićete se, nije baš popularno. Moje iskustvo je drugačije, jer sam poslednjih godina meso jela izuzetno retko (porodična okupljanja kada moraš da glabaš prase da se niko ne uvredi), a ni do tada nisam preterano uživala u njemu, pa mi rez nije bio problematičan. Kada sam ga potpuno izbacila, nisam imala nikakvih posledica, ali je bilo potrebno oko godinu dana da mi se metabolizam ubrza, što je karakteristično za sve vegetarijance.
Poentiranje za kraj
Bez obzira da li jedete meso ili ne, treba da znate da je vegetarijanstvo odluka prosvećenog, razumnog bića, koje gleda svet oko sebe očima prirode. Ako će me bar ta sitna, ali ne i beznačajna odluka, približiti ljudima poput Pitagore, Ajnštajna ili Gandija, verujem da je vegetarijanizam dobar izbor.
Tips & tricks
Ukoliko odlučite da prestanete da jedete meso, najbolje je da sve radite „step by step” i praktikujete male trikove koji će vam pomoći ako ikada osetite krizu. Naravno, „sve kreće iz glave”, a ako niste „karakter” evo nekoliko fazona koji će vam pomoći:
1. Doručkujte musli ili pahuljice sa voćem.
2. Jedite više priloga kao što je krompir, pirinač, makarone, povrće i salate.
3. Jedite isključivo integralni hleb, jer beli nikom ništa dobro nije doneo.
4. Jedite pet do sedam manjih obroka umesto tri veća.
6. Izbegavajte da termički obrađujete povrće.
7. Kolače pripremajte sa integralnim brašnom i koristite med.
8. Koristite začine, ali zapamtite da so nije začin.
-Današnje obadive površine u svetu mogu da prehrane neverovatnih 12 milijardi vegetarijanaca, samo tri milijarde „mesojeda”
-Bez obzira da li jedete meso ili ne, treba da znate da je vegetarijanstvo odluka prosvećenog, razumnog bića, koje gleda svet oko sebe očima prirode.
Tekst: Marica Puškaš, foto: Dreamstime, SXC