Ljubimče može da bude uključeno u skoro sve vaše outdoor akcije, u skladu sa sopstvenim mogućnostima, a da pritom bude i bezbedno…
Psi mogu da budu idealni partneri u većini vaših outdoor aktivnosti i treba ih obavezno uključivati u razne avanture, uskladu sa njihovom veličinom ili rasom. Naši psi će sa velikim entuzijazmom postati odlični trkači, plivači, orijentirci, ski kroseri, trekeri, hajkeri ili planinari ukoliko im pružite priliku i na pravi način uputite u čari prirode. Izraz „kao pušten s lanca” najbolje opisuje psihičko stanje psa kada se prvi put nađe u prirodi, odnosno u prostoru bez uobičajenih zvukova i barijera. Ukoliko je naviknut na skučen životni prostor (stan, boks, malo dvorište…), kratke šetnje, saobraćajnu buku i iznenadne zvukove, kada se nađe u prirodnom ambijentu kod psa se istovremeno javljaju strah i radoznalost, pa životinja prosto ne zna šta bi od sebe. Neki psi će „glumiti” ravnodušnost, drugi će se skrivati i tražiti zaštitu od čoveka, treći će nekontrolisano trčati… Pojedine životinje tako dramatično dožive ovu naglu promenu ambijenta da se kod njih javlja povraćanje ili proliv.
Bez obzira koliko to apsurdno zvičalo, životinje treba postepeno privikavati na prirodu. Vožnja automobilom i duže šetnje obodom grada mogu da pomognu, ali je najbitnije da na novom terenu uvek osećaju sigurnost. Budete uz svog psa, bodrite ga i podstičete na igru i sve ono što mu prija. Ove promene treba da prihvati kao nešto pozitivno i zabavno.
PAŽNJA! Izbegavajte intenzivna naprezanja, a ako odlučite da psa uključite u neke zahtevnije discipline (bajking), ljubimca postepeno na- vikavajte na aktivnosti i kilometraže. Planirajte češće odmore i, ukoliko je leto, uvek ga obavezno ponudite vodom.
Pas na zadatku
Većina pasa „projektovana“ je za neki zadatak. Bilo da su lovci, čuvari, krvoslednici, retriveri ili mešanci ovih vrsta, oni imaju stalnu potrebu za kontaktom sa čovekom i želju da mu budu na usluzi i od koristi. Njima nije važno da budu najbrži, najbolji ili da osvoje najviši vrh – bitno je da budu sa svojim gospodarom. Verovali ili ne, tek, zoopsiholozi tvrde da aktivnost sama po sebi nije presudna, već isključivo interakcija sa čovekom. Međutim, budimo realni: majušna čivava ne može da se probija kroz snežne smetove, koker španijel ne vuče sanke, niti buldog kilometrima trči za biciklom. Jednostavno, neke rase imaju ograničenja i to treba poštovati. Takođe, mogućnosti psa zavise i od njegovog uzrasta. Suviše mlade pse ili životinje u poznijim godinama ne treba opterećivati intenzivnim aktivnostima poput bajkinga, ali će, na primer, plivanje svima njima dobro doći. U zavisnosti od sporta kojim se bavite, vaš ljubimac može da učestvuje u manjoj ili većoj meri.
Za „hodačke” discipline idealni su retriveri (labrador i zlatni), ovčari (nemački, belgijski…) i lovci (terijeri, ptičari…). Ove vrste su, uz dobermane i boksere, takođe odlični partneri i u bajkingu. Pošto su to listom krupnije vrste, izbegavajte da biciklirate po asfaltu i betonu, jer te podloge ne odgovaraju psima i oni opterećuju zglobove i kičmu. Pse postepeno navikavajte na ove aktivnosti i postupno produžujte rutu. Sitnije rase su uglavnom dobri „pešaci”, ali ekstremi poput jazavičara ili „salonskih” pasa (maltezer, pekinezer, čivava…), usled dugotrajnog hodanja po različitim vrstama terena mogu da imaju velikih problema sa kičmom, zglobovima i krznom, pa ih ne treba izlagati maksimalnim naporima u prirodi. Za njih važi osnovno pravilo: „Kratke noge, kratke akcije!”. Sa njima uvek treba imati B plan – ranac za ljubimce, u koji mogu da uskoče kada postane gusto na terenu. Potreban je kratak period navikavanja, ali posle sve ide kao po loju. Rase poput haskija, malamuta, samojeda ili akite vrlo su agilne, ali kako dolaze iz hladnog podneblja, nisu projektovane za naše klimatske uslove. Oni su snažni, radni psi, kojima je neophodno kretanje, ali sve aktivnosti na visokim temperaturama za njih su naporne. Zbog toga treba izbegavati uslove u kojima može doći do pregrevanja i toplotnog udara. Svi psi su, međutim, odlični plivači i ukoliko ih na pravi način uvedete u čari ovog sporta, možete da imate odličnog druga na kratkim i srednjim plivačkim trasama (do pet kilometara). Rođeni plivači su labradori, ali je plivanje odlično za jačanje mišića (posebno važno za krupnije vrste koje kubure sa urođenim oboljenjima skeleta) i preporučuje se svim vrstama pasa. Treba im obezbediti sigurnosni plutajući prsluk sa signalnim bojama i sve ostalo je lako. Bitno je jedino da, ukoliko plivate u moru, obavezno „provučete” ljubimca kroz slatku vodu i dobro mu isperete krzno.
Pseći bonton
Pas ne mora da bude vrhunski dresiran, ali je neophodno da izvršava osnovne komande, odnosno, da reaguje na poziv i, ukoliko je pušten, da se ne udaljava od vlasnika bez dopuštenja. Suviše mlade i nevaspitane kuce, čija će pažnja odleteti sa leptirom, nisu pogodni partneri u outdoor aktivnostima. Tada ćete, umesto da uživate u prirodi, neprestano trčati za ljubimcem i sprečavati ga da se povredi.
Ako planirate da psa povedete sa sobom u inostranstvo, morate da znate da postoji nekoliko zakonskih propisa koje je potrebno ispoštovati. Ukoliko putujete u zemlje Evropske unije, pas star do tri meseca ne može da izađe iz zemlje ako nije čipovan i vakcinisan, što se potvrđuje analizom krvi (titar antitela) koja se obavlja mesec dana nakon vakcinacije u veterinarskoj stanici ili ambulanti. Po pravilu, od momenta vađenja krvi do odlaska u zemlje Evropske unije treba da protekne tri meseca. Životinja mora da ima pasoš u kojem osim potvrde o vakcinaciji treba da stoji i kada je pas očišćen od spoljnih i unutrašnjih parazita. Veterinarski inspektor izdaje odgovarajući sertifikat za zemlju u koju pas putuje. Za zemlje koje nisu članice Evropske unije važe donekle isti propisi, s tim što je neophodno da od momenta vakcinacije od besnila i štenećaka nije proteklo više od šest meseci.
Spremni za prirodu
Dovesti psa u ekstremne uslove nije baš odluka koju bi pozdravili ljubitelji životinja. Velike hladnoće/vrućine, oštro kamenje ili vreo safalt „sitnice” su koje ozbiljno mogu da ugroze zdravlje vašeg psa. Prilikom planiranja outdoor aktivnosti, posebno obratite pažnju na takve detalje i pre nego što se upustite u avanture, neophodno je da obezbedite sitne rekvizite… Na prvom mestu tu su ogrlica i povodac. Ogrlica može da bude izrađena od bilo kog materijala, ali je bitno da je dovoljno prostrana (treba malo da visi, te da ispod možete komotno da stavite dva prsta) i ima pločicu sa osnovnim podacima o psu i kontaktom vlasnika. Zlu ne trebalo! U svim outdoor aktivnostima povodac je neophodan, jer je pouzdana fizička veza između vlasnika i psa. Povodac, pre svega, predstavlja sredstvo komunikacije psa sa vlasnikom. Blago povlačenje unazad znači „stop”, a nežno cimanje u stranu predstavlja usmeravanje. Uski prolaz, nabujali potok, prometana saobraćajnica ili bilo koja druga prepreka biće „mala mačka” za skladni duo čoveka i životinje. Međutim, kakav povodac izabrati?
Mnogi vlasnici pasa (a posebno krupnijih rasa) koriste klasičnu davilicu. One mogu da budu napravljene od kože, pletiva sintetičkih materijala ili lanca, a zajedničko im je da imaju omčicu koja se zatvara kada pas zategne povodac. Kada povlačenje prestane, omča se sama otvara. Jačina stiska oko vrata zavisi od tvrdoglavosti vašeg psa, pa otud dolazi i naziv za ovu vrstu povoca – davilica. Ova vrsta povoca veoma je efikasna… Ako gledate iz ugla čoveka… Njen nedostatak je što po mišljenju mnogih uopšte nije humana prema našim četvoronožnim prijateljima, a u prilog tome ide i podatak da neki modeli imaju i šiljke okrenute unutra! Ako izaberete ovu vrstu, koristite humane modele, napravljene od sintetičkih materijala, koje neće nanositi bol životinji.
Fleksi je, baš kao što mu ime kaže, povodac promenljive dužine. Čini ga tanak, ali pouzdan kaiš, koji se kontroliše kočnicom, i plastična kaseta u koju se automatski uvlači višak kaiša. Iako je ovaj povodac idealan za manje pse (do 15 kg), mnogi ga uspešno koriste i kod velikih pasa, jer za lepo vaspitane ljubimce nije presudna jačina cimanja, već isključivo kontakt sa vlasnikom.
Halti je još jedan od oblika povoca koji sputava. U ovom slučaju, udaramo na najosetljiviji organ svakog psa – nos. Ova jednostavna omča stavlja se oko glave i preko njuške. Treba komotno da stoji i prelazi preko grebena nosa. Lakim povlačenjem povoca izvršićete pritisak na nos i pas će prekinuti akciju. Mnogi smatraju da ovaj povodac nije human, a posebno za nestašne pse, te da može da povredi životinju. Drugi ga, pak, rado koriste, jer je veoma efikasan, lako se postavlja i skida. Izbor je vaš!
Biciklisti koji voze na uređenim biciklističkim stazama ili ivicom saobraćajnica obično koriste povodac „WalkyDog Bike”. On se sastoji od klasičnog povoca (sa omčom ili kaiša za grudi) i aluminijumske platforme. Postavlja se na bicikl i njegova glavna prednost je što, pre svega, psa drži na bezbednoj udaljenosti od vaših točkova. Velika mana je što će vam nemiran pas poremetiti balans na biciklu. Pre nego što „upregnete” ljubimca, prvo morate da budete sigurni da je staložen i poslušan, jer ćete u suprotnom završiti u prašini pored puta.
Prilikom outdoor aktivnosti, neophodno je da vaš ljubimac na raspolaganju ima vodu i hranu. Bezvodni tereni i duge pešačke ture, mogu da iscrpe životinju ukoliko nema osveženje. Međutim, posude za hranu i vodu obično su masivne i nepraktične za korišćenje u prirodi. Pored toga, veliki je problem čišćenje hranilice od mokre hrane. U tom slučaju neophodno je napraviti kompromis. Uobičajenu dijetu psa, koju uglavnom čini kombinacija suvih i mokrih sastojaka, treba prilagoditi boravku u prirodi. Preporuka je da se prilikom outdoor aktivnosti koristi granulisana suva hrana koja se lako može smazati sa bilo koje podloge. Hranu treba davati u uobičajenim terminima za hranjenje, najmanje pola sata pre bilo kojih fizičkih aktivnosti. Ukoliko se pas prejede ili halapljivo proguta obrok, trčanje i skakanje mogu da izazovu grčeve u stomaku, gasove i povraćanje, a u nekim slučajevima i „uvrtanje želuca”. Torzije (uvrtanje) ozbiljni su zdravstveni poremećaji koji mogu biti kobni po životinju, a češći su kod krupnijih pasmina sa širokim grudnim košem, kakvi su, na primer, nemački ovčari, bokseri ili rotvajleri. Ukoliko je pas navikao na vlažnu hranu ili vlažno – suvu kombinaciju, nakon suvog obroka neophodno mu je češće nuditi vodu. Možete da kupite pseći bidon ili elastičnu posudicu od impregniranog platna ili, pak, da ga pojite iz ruke. Pošto lapću tečnost, psi teško piju iz flašice, pa ćete više vode prosuti nego što će on popiti. Zbog toga su bidon za pse ili elastična posudica možda prava investicija ukoliko idete u krajeve sa teško dostupnom vodom.
Psi su mnogo bliži prirodi nego čovek, ali visoke temperature, hladnoću i vlagu treba obavezno izbegavati, jer su pogubne za pse. Iznenadne padavine mogu se preduprediti „kaputima” za pse. Oni se danas izrađuju u svim mogućim i nemogućim oblicima, veličinama i dezenima. Lako se oblače, a veličina se reguliše kaišćima. Imaju samo jedan cilj: da zaštite psa. Postoje nepromočivi i termoaktivni modeli, a prilikom kupovine uvek birajte one modele koji imaju signalne boje. Pored toga što će ga utopliti, vaše ljubimče će vam zbog drečavih boja prsluka uvek biti na oku. Takođe, tu su i signalni prsluci za pse plivače, koji se koriste samo dok je životinja u vodi.
Zdravlje na prvom mestu
Kao što prilikom planinarenja nosite prvu pomoć za sebe, kada planirate nove avanture sa ljubimcem obavezno treba da računate na sitnice namenjene vašem ljubimcu. Sredstva protiv krpelja za pse i lekovi za životinje treba da su obavezni u vašem kitu. Imajte na umu da psima ne treba davati humane lekove, niti na njima „isprobavati” razne insekticide za buve i krpelje, jer možete da otrujete psa. Pri ruci treba da vam bude češalj ili trimer (u zavisnosnti od vrste dlake), a posebno ukoliko u prirodi boravite duže od jednog dana. Čičak ili popino prase mogu da budu vrlo nezgodni gosti kod dugodlakih pasa.
Tekst: Moja planeta, foto: SXC, Dreamstime