Kada sam krajem osamdesetih, odrastajući u Sremskim Karlovcima, stvarao osećaj pripadnosti prema prirodi, nisam ni slutio u kojoj meri će uticaj veličanstvene lepote Stražilova, Dunava i severoistočnih obronaka Fruške gore delovati na moje profesionalno usmerenje. Kratke i dugačke šetnje, igranje sa drugarima po šumarcima, vinogradima, grebenima i dolinama, nesvesno su doprinele odluci da upišem ekologiju i zaštitu životne sredine krajem devedesetih godina (prošlog veka). U međuvremenu sam išao najpre na Fruškogorske maratone, a zatim postao član PSD „Stražilovo” i učestovovao na dva ekološka seminara u organizaciji Planinarskog saveza Srbije. Na njima sam naučio da su planinski ekosistemi najočuvaniji (najudaljeniji od ljudi i degradacije) i da je uloga nas planinara da ukazujemo na značaj zaštite prirode i da svojim postupcima pokazujemo drugima kako se brine o našoj planeti. Kasnije sam shvatio da su sve visoke planine na Balkanu nacionalni parkovi, rezervati, odnosno zaštićena područja u svakom pogledu.
Nakon mnogo godina, neke stvari su se promenile globalno i lokalno. Moje profesionalno interesovanje sada je usmereno ka upravljanju otpadom, kao jednom od najvećih izazova današnje civilizacije. Ovim člankom želim sa vama da podelim neka svoja razmišljanja o povezanosti planinarstva i zaštite okruženja.
Sada nakon toliko godina u našem društvu porasla je ekološka svest, ali generalno malo toga je konkretno urađeno kako bi se popravilo stanje životne sredine. Mnoge organizacije i kompanije ulažu drastične napore kako bi smanjili nivo zagađenja, efikasnije koristili energiju, materijalne i finansijske resurse. Skoro da ne postoji osoba koja danas ne zna šta je reciklaža ili barem ima neko viđenje šta bi to moglo da bude. Međutim, većina svetskih ekonomija se i dalje zasniva na principu „uzmi-napravi-iskoristi-odbaci”, što predstavlja linearan model, pri čemu dolazi do enormnog opterećenja prirodnih resursa, velikog nivoa zagađenja vode, vazduha i zemljišta, odlaganja ogromnih količina generisanog otpada i negativnog uticaja na biodiverzitet.
S druge strane, cirkularna ekonomija se zasniva na principu „uzmi-koristi-ponovo napravi-ponovo koristi” i podrazumeva potpunu transformaciju ekonomije u skladu sa procesima koji se odvijaju u prirodnim ekosistemima. Ona se zasniva na eko dizajnu proizvoda i promenama poslovnim modela kao i promenama navika nas potrošača. Cirkularna ekonomija je stopostotni zaokret u odnosu na današnje trendove u Srbiji. Uzmimo na primer prosečan televizor, peglu ili veš mašinu. Ovi proizvodi su dizajnirani i proizvedeni da traju određeno vreme, a da se zatim pokvare nekoliko meseci nakon isteka garantnog perioda. Većina nas nakon toga jednostavno kupuje novi uređaj jer se popravke ne isplate, dok stari odbacuje. Nasuprot tome u cirkularna ekonomija teži da produži životni vek proizvoda, odnosno da je proizvod kvalitetan i industrijski dizajniran na način da se lako popravlja, reparira i zatim ponovo koristi u proizvodnji ili se direktno plasira nazad na tržište. Ukoliko se ti uslovi ne ispune, pristupa se reciklaži proizvoda. Kada se reciklažom dobijaju proizvodi manje vrednosti, to se naziva daunsajkling (downcycling), a kad se njome uz pomoć sofisticiranih tehnologija dobijaju proizvodi veće vrednosti, to se naziva apsajkling (upcycling).
Kada smo kod reciklaže, da se vratimo na planinarenje. Verovatno ste znali da je većina naših polara i fliseva izrađena od 100 % recikliranog PET otpada. Pored toga, proizvode se različiti proizvodi za planinarenje koji su upakovani u biorazgradivu plastičnu ambalažu. Kao što su „Petzl” lampe na primer. Nasuprot reciklaži tehničkih proizvoda, organski otpad se može koristiti za proizvodnju komposta, biogasa, biometana, električne i toplotne energije, biovodonika kao i još mnogo toga.
Sledeći primer koji pokazuje koliko su kompanije koje proizvode autdor opremu društveno odgovorne i svoje poslovanje usklađuju prema principima cirkularne ekonomije jesu poznate italijanske i slovenačke firme, kao i još dosta takvih proizvođača na svetu koji vrše refurbishment đonova na planinarskim cipelama. To predstavlja potpunu fabričku zamenu đonova na starim cipelama i njihovo dodatno kompletno sređivanje. Ovom postupku se pristupa tek kada kod obućara više nema spasa. Na ovaj način vlasnik odnosno korisnik i dalje ima svoje stare dobre cipele za planinarenje.
Kada pogledate da se prilikom reciklaže troši više energije, resursa i dolazi do većeg zagađenja u odnosnu na reparaciju i rifarbišment, ovi procesi imaju prioretet u odnosnu na reciklažu, u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Ovo nas može navesti na zaključak da industrija proizvodnje autdor opreme ima usklađene biznis modele prema postulatima cirkularne ekonomije. Ovo su samo neki od primera koji govore u prilog tvrdnji da planinarske organizacije trenutno na vrhu piramide i da treba da predvode ideju o zaštiti prirode i da motivišu ostale organizacije da se više uključe u ekološke aktivnosti na terenu. Stara ekološka poruka glasi „Misli globalno – deluj lokalno”, pa bih na samom kraju svim autdorcima dao nekoliko saveta vezano za otpad koji mi sami proizvedemo tokom naših aktivnosti na planinama.
Lični otpad uvek ponesite u rancu sa planine, čak i kada tamo postoje izletišta, posude za smeće, planinarski domovi i slično. Nikada niste sigurni gde će on na kraju završiti i da li će ga lokalno komunalno preduzeće pokupiti pre nego što ga vetar raznese po okolini. Imajte u vidu kakvi su obrasci ponašanja na Everestu ili Akonkagvi gde je su zbog otpada ugroženi značajni ekosistemi. Tamošnje vlasti sada traže da im dokažete i lični izmet koji ste vratili sa sobom sa planine, a takođe i drugi otpad.
Kada se vratite u civilizaciju postupajte sa otpadom propisno. Ukoliko možete da vaš otpad ponovo koristite za istu ili drugu namenu bilo bi dobro (plastične flaše, kutije, vreće, itd.). Odvojeno odložite, ukoliko postoje posude za selekciju plastike, papira i metala. Kore od banane, pomorandže i druge ostatke hrane slobodno ostavite u prirodi ukoliko ste na nižim planinama jer taj otpad na deponiji pravi metan i druge gasove staklene bašte i dovodi do stvaranja i zagađenja procednih voda (osim ako ga ne kompostirate).
Koristite svoje dugotrajne posude za vodu i hranu tokom planinarskih aktivnosti. Zamislite koliko stvarate otpada ako svaki put kupujete novu flašicu za vodu. Trudite se da koristite višenamenske dugotrajne platnene cegere. Jako tanke plastične kese izbegavajte, a one deblje čuvajte kod kuće, ne bacajte ih u smeće već ih skupljajte jer će vam trebati za sledeću akciju. One su vodonepropusne i neophodne su u svakom rancu!
Zoran Jakovljev
PSD „Stražilovo”