Ukoliko želite da vaše dete ima zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju, i stekne dobre životne navike, potrebno je da od malih nogu bude upućeno na planinarenje i srodne discipline…
Veliki broj planinara sa dolaskom novog člana porodice obustavlja sve outdoor aktivnosti. Čini se da se to dešava zbog spleta sasvim razumljivih porodičnih okolnosti: prvih meseci bebinog života mame iz objektivnih razloga ne mogu da planinare, a tate se solidarišu sa njima, što vrlo brzo „planinarske porodice” postaju sve manje aktivne, da bi do petog rođendana svog deteta zaboravili da su uopšte ikada i planinarili. A da li mora da bude baš tako? Mnogi veruju da deca nemaju šta da traže u planini i tu se donekle slažemo. Novorođenčad i deca do tri meseca suviše su mali da biste se odlučili da sa njima krenete u neku ozbiljniju avanturu. Međutim, sa starijim klincima, uz samo malo dodatnog truda i planiranja, možete da pođete na laki treking, pa čak i višednevno kampovanje. Mnogi će pomisliti da je i šestomesečna beba suviše mala, ali setite se prave dece prirode iz Afike ili sa Dalekog istoka, koje dok naporno rade majke nose zamotane u maramama na leđima. Zaboravljamo da su bebe veoma žilava „mala raja”, opremljena neverovatnim sposobnostim preživljavanja, koja ne treba stavljati na probu, ali ih svakako treba imati na umu.
Zdrav životni stav
Boravak u prirodi i razne outdoor aktivnosti nemaju alternativu i, ukoliko želite da vaše dete ima zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju, i stekne dobre životne navike, potrebno je da od malih nogu bude upućeno na planinarenje i srodne discipline. Deca će vrlo brzo usvojiti sve vrednosti koje donosi planinarenje, uključujući ljubav prema prirodi, sportu, ali i solidarnost, dobročinstvo i pomoći drugima u nevolji. Pored toga, tokom različitih outdoor aktivnosti deci se nameću kontakti sa ljudima različitih životnih dobi, što je veoma podsticajno, jer se ubuduće brže socijalizuju. Oni su zato otvoreniji i prema vršnjacima, pa lakše postaju lideri. Najzad, najmlađi planinari najlakše usvajaju ekološke navike. Već dvogodišnjaci mogu da nauče da ne treba bacati otpad, kao i osnovne principe reciklaže, a ovu naviku će najbolje moći da uvežbaju upravo na izletima. Od starije dece (oko četiri godine) očekuje se da imaju svoju kesu za otpad, te da znaju razliku između organskog i neorganskog otpada.
Roditelji i deca
Zašto planinarimo? Pitanje je prosto, a odgovora ima koliko i planinara. Ipak, složićemo se da je boravak u prirodi jedan od najefikasnijih antristres tretmana. Sunce, boje prirode, svež vazduh i napor kojem se izlažemo da bismo savladali trasu, vraćaju nam energiju, a svi životni problemi postaju manje važni kada se susretnemo sa svom snagom i milosti prirode. Ukoliko ta iskustva doživljavate sa bliskim osobama i prenosite ih na svoju decu, svaki trenutak u prirodi biće neprocenjivo vredan. Tako se veze između roditelja i roditelja i dece učvršćuju van konvencionalne porodične atmosfere. Ukoliko vam nedostaje hrabrosti da se sa svojim šestomesečnim potomkom uputite na treking ili kampovanje, najbolje je da se udružite sa drugim roditeljima. Dve porodice sa malom decom biće odlično društvo za prvi ozbiljan odlazak u prirodu. Pored pomoći koju će pružati jedni drugima tokom boravka u prirodi, tu je i važan momenat razmene iskustava nakon povratka kući. Da li su deca bila kenjkava i zašto, koliko često pravite pauze, kakvu nosiljku koristite i koliko je ona udobna, da li je bilo problema sa insektima, koliko je mališanima potrebno vode, a koliko pelena… Sve su to pitanja na koja orgovore možete dobiti u razgovoru sa „sebi sličnima”.
Gde ići na izlet?
Meta prvih izleta treba da budu dobro poznata mesta u blizini mesta življenja. Staze zdravlja i lagane treking ture na padinama obližnje planine biće odličan test i za roditelje i za decu. Kako stičete iskustvo, lagano ćete se udaljavati od kuće, da biste na kraju osetili spremnost da odete na višednevno kampovanje. Kada planirate kampovanje, birajte mesta sa zdravom šumom koja pružaju debeli hlad. Takođe, obratite pažnju na prisustvo divljih životinja, a posebno gmizavaca i insekata. Izbegavajte kamenjare i šuplja stabla, kao i drveće u punom cvetu, jer polen može da izazove alergijsku reakciju. Kada izaberete destinaciju, raspitajte se o prilaznim putevima jer je najbolje da boravite u neposrednoj blizini svog vozila. Takođe, saznajte sve o izvorima pijaće vode. Preporučuje se da koristite isključivo svoju vodu, a da izvorsku upotrebljavate za pranje ruku, a kao pijaću u krajnjoj nuždi. Ne preporučuje se da deca koriste izvorsku vodu.
Kada da krenemo?
Rano jutro najbolje vreme za polazak. Ako poranite i na destinaciju dođete pre osam sati, imaćete dovoljno vremena da zajedno doručkujete u prirodi i pripremite se za akciju. Tako ćete najvreliji deo dana provesti u dubokoj hladovini, u šetnji, uživajući u svežini i upijajući vibracije prirode. Prednost ranog odlaska na treking sa malim detetom je i taj što već u rano popodne možete da se vratite kući, a imaćete utisak da je vaš dan bio dug i ispunjen.
Kako i koliko daleko?
Koliko daleko možete ići? To zavisi od toga koliko je beba stara. Da li ćete je nositi ili gurati u kolicima, ili će sama hodati – zavisi od bebinog uzrasta. Novorođenčad: Nemojte ni pomišljati o odlasku na višednevni izlet, ako je vaše dete mlađe od mesec dana. Bebe ove dobi su premlade da bude izložene suncu, lošem vremenu, a o štruckanju po neravnom terenu da i a ne govorimo.
3 do 6 meseci: Preporučuje se prednji nosač, koji obezbeđuje podršku za glavu i vrat. Koliko dugo možete da pešačite zavisi od izdržljivosti i bebe. Sasvim mala deca prilično su mirna u nosiljci, ali je neophodno povremeno praviti pauze zbog cirkulacije. Starija deca obično budu strpljiva oko sat vremena, pre nego što postanu nervozna ili gladna, a tu je i faktor mokre pelene. Planirajte kraće šetnje po ravnom terenu, tokom ranih jutarnjih časova ili u kasno popodne, kada sunce nije tako jako.
6 do 14 meseci: Preporučuje se nosač za leđa. Beba će imati dovoljno prostora za razne aktivnosti, uključujući grickanje i pijuckanje. Možete se odvažiti i na duže pešačke ture sa obaveznim pauzama, kako bi dete proteglo noge. Teren može da bude blago zatalasan, ali izbegavajte kamenjare i klizave podloge. Dete obavezno zaštitite od sunca.
14 meseci do 4 godine: U ovom uzrastu sedenje u nosiljci je naučna fantastika. Mališani će neprestano pokušavati da hodaju i trče, što nekada može biti jako naporno za roditelje. Međutim, bitno je da ih ne sputavate. Ukažite im poverenje i snizite očekivanja: dozvolite detetu da istražuje i osvaja brežuljke, da krivuda stazom, zastajkuje i neprestano traži vodu, grickalice… Hodaćete brzinom puža, ali će vaše dete uživati u igri grančicama, lišćem… Imajte na umu da za njih ne postoje prepreke, već izazovi, pa ponesite rezervne pantalone za slučaj da naiđete na neku izazovnu baru. Ukoliko se umori, uvek možete da ga ubacite u nosiljku i ponesete kilometar – dva. U ovom dobu deca su još sitna, ali nošenje na leđima može biti jako naporno za roditelje. Zato je najbolja kombinacija: pola sata hodanja, pa 15 minuta vožnje u nosiljci. Birajte bezbedan, šumovit i blago zatalasan teren. Dete obavezno zaštitite od sunca.
Šta je potrebno za siguran i srećan put?
Opasnosti: U većini šumovitih predela ima nekoliko opasnosti, a to su pre svega otrovni bršljan i mrazovac, bodljikava kupima, neprijatna kopriva, te krpelji, komarci i zmije. Mnogi, takođe, posebnu pažnju skreću na hrast, koji je dokazano otrovan. Međutim, nemate razloga za brigu ukoliko vaše dete ne jede više od pet kilograma hrastovog lišća dnevno. Sasvim mala deca imaju potrebu da žvaću sve što dograbe, dok dvogodišnjaci već treba da znaju da nejestive stvari ne treba da stavljaju u usta. Ipak treba da budete posebno pažljivi i mališane držite što dalje od žbunova sa primaljivim šarenim bobicama.
Hrana i piće:
Za decu do 12 meseci dovoljma je dvonožna fabrika mleka u obliku majke, i voda. Za stariju decu obezbedite dovoljne količine hrane, mleko u prahu (ukoliko je neophodno) i vodu. Da, dobro ste čuli: mleko u prahu! Mnogi se zgrožavaju i od same pomisli na tako nešto, ali budimo realni: sveže mleko je izuzetno kvarljivo na temperaturi višoj od deset stepeni i predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje mališana. Malo mleka u prahu zadovoljiće njegovu potrebu za ovim napitkom. Za uzrast do četiri godine, pogodne su razne grickalice i energetske pločice, voda i sok. Ako kampujete, sve ovo pomnožite sa brojem dana koje planirate da provedete u prirodi i dodajte još bar dva litra vode.
Ukoliko dete nije vegetarijanac, tokom dužeg boravka u prirodi njegova ishrana treba da bude vegetarijanska. Razlog tome je što se meso i mesni proizvodi namenjeni deci teško čuvaju van frižidera. Ako, pak, insistirate da vaše dete dobije proteinski obrok u vidu mesa, možda bi trebali da razmislite o konzerviranoj ribi. Oprema: Obevezno je piknik ćebe (sa nepromočivom postavom), prva pomoć (neizostavna su sredstva za slučaj ujeda insekta) i odgovarajuća igračka. Kantica sa lopaticom biće prava kombinacija za prikupljanje blaga tokom pauza.
Prava odeća:
Deci je neophodna potpuna zaštita od sunca, pa se preporučuje pamučna odeća sa dugim rukavima i nogavicama, te šeširić širokog oboda. Deca koja još ne hodaju mogu da budu u čarapama, dok su za male pešake patike i čarape svakako bolje od sandala. U protivnom, svakih deset metara ćete izbacivati kamenje iz sandalica. Pored osnovne odeće za svaki dan boravka u prirodi, obavezno ponesite rezervnu odeću i dodatne slojeve u slučaju pada temperature. To treba da bude udobna odeća od prirodnih materijala, prilagođena vremenskim uslovima. Ne zaboravite pelene.
Zaštita od sunca i insekata:
Ne koristite sredstva za zaštitu od sunca i za odbijanje insekata ukoliko je beba mlađa od šest meseci. Odeća je uvek najbolje osiguranje i protiv ugriza insekta i kao zaštita od sunca. Ako je vaša beba starija od šest meseci, ova sredstva možete koristiti, ali kako iritiraju oči pazite da ih dete ne razmazuje po sebi. Pre kupovine obavezno pročitajte deklaraciju proizvoda.
Tekst: Moja planeta, foto: Sandor Weisz, Wolfgang Binder, Jovan Jarić,