Sadržaj:
Planinarenje: Dimitor, Bjelašnica, Kablar, Kopaonik, Stara planina
Outdoor: Ni krpelji nisu bauk
Propeler: Trail running „dva za dva“
Tema broja: Sto Planinara na Maja jezercetu – osvajanje najvišeg vrha Prokletija
02 – 03 Vama turs / reč urednika
Pred vama je sedmi broj magazina „Moja planeta”. Mnogi nisu verovali da ćemo potrajati duže od trećeg-četvrtog broja. Međutim, zahvaljujući reportažama ljubitelja prirode i outdoor aktivnosti, uspeli smo da okupimo značajan krug čitalaca, koji raste iz dana u dan. Da smo se na vreme kladili, sada bi uživali u slatkoj pobedi! Nastavićemo da, kao i do sada, pratimo rad raznih društava i pojedinaca, te da istražujemo svet oko sebe kroz razne aktivnosti, sport i zajednička interesovanja. Takođe, trudićemo se da podržimo svaku inicijativu koja će „našu planetu” učiniti lepšim i boljim mestom za život…
04 – 07 – Branko Dikić Akcija: 100 planinara na Maja jezercetu
Više od sto planinara iz regiona osvojilo je Maja Jezerce (2.694 mnv). Akcija osvajanja najvišeg vrha Prokletija i Albanije trajala je od 10. do 13. marta… I ove godine, kao i prethodne dve, mesecima sam iščekivao ovu akciju, koja po težini i uslovima u kojima se penje najviši vrh Prokletija sigurno predstavlja jednu od najekstremnijih, a možda i najekstremniju zimsku visokogorsku akciju u našem regionu. Ovo je akcija u kojoj planinari koji se spremaju za bilo koju svetsku ekspediciju, od Alpa, Kavkaza, Anda, pa čak i do Himalaja, mogu da isprobaju i sebe i svoju opremu. Obzirom da su moja dva poslednja zimska odlaska na Maja Jezerce bila izuzetno naporna sa trajanjima i do 18 sati penjanja…
08 – 10 – Milijana Pavlović Planinarenje: Zimski uspon na Dimitor
U organizaciji PED „Vidik” iz Mrkonjić Grada, 13. marta, po četvrti put su planinari iz Republike Srpske došli na Zelenkovac, kako bi odatle zajedno krenuli na uspon na najviši vrh mrkonjićke opštine, Mali Dimitor (1.483 m). Učestvovalo je oko 70 planinara iz sljedećih društava: PD „Čičak” Čelinac, PD „Klekovača” Prijedor, PD „Gora” Banja Luka, PAK „Summit” Banja Luka, SPD „Vitorog” Šipovo, PD „Pecija” Kozarska Dubica, PD „Kozara” Banja Luka, PD „Videta” Srbac, zajedno sa domaćinima, PED „Vidik” iz Mrkonjić Grada. Samo da se zna, ovaj uspon je dio saveznog kalendara. Da bismo došli do uspona, prvo je trebalo da se dese neke vrlo bitne stvari…
11 – 13 – Anela i Saliha Karačić Planinarenje: Josipovo, tradicija koju negujemo
Uspon od Grkarice (1.225 mnv) preko Kasovog dola i Bivka (1.750 mnv) do najvišeg vrha Bjelašnice – Opservatorije (2.067 mnv)…N astavljajući tradiciju koju su nekada davno započeli stari i uvaženi članovi HPD „Bjelašnica 1923” i ove godine je na dan 19. 3. 2011. godine upriličen tradicionalni pohod „JOSIPOVO”, a vođe puta i vodiči bili su Selver Ajrulahi i Davor Ciganković. Ove godine Josipovom stazom pohodila su 42 učesnika iz 11 planinarskih društava, dva iz susjedne nam Republike Srbije (PSD „Kopaonik” Beograd i PD „Železničar” Beograd) i devet iz Bosne i Hercegovine (HPD „Vitez” iz Viteza, PD „Tajan” iz Zenice, te sarajevska društva PSD „Lisin”, PD „Igman”, PD „Željezničar”, PD „Treskavica”, PD „Bjelašnica”, PD „Runolist” i HPD „Bjelašnica 1923”).
14 – 15 – Branislav Makljenović Planinarenje: Dan u planini za sećanje, Kablar
Kakav prelijep dan, a samo deset srećnika imalo je privilegiju i izvuklo „bingo”, u obliku Kablara. Spoj planine, lijepog vremena i energične grupe, rezultirao je eksplozijom zadovoljstva. Krenuli u sedam ujutro iz Beograda i već u 10,15 sati bili na početku staze. Penjali smo se laganom, dužom stazom. Malo kroz šumu, malo preko proplanaka i pored zaseoka. Proljeće već ubrzano grabi od zime. Reklamira nam, tek iznikle i stidljivo, procvjetale cvjetne vrste. Majstor reklame je bio jedan žuti leptir. Pokazao nam je sve što vrijedi vidjeti kraj puta. Sjeverni dio planine još kontroliše gospođa zima. Snježnim zubima se, grčevito, drži oboda šume…
16 – 17 – Marica Puškaš Planinarenje: Kikinđani na Kopaoniku
Četvrti memorijal „Zoran Makitan” okupio je članove PD „Kinđa” iz Kikinde i prijatelje društva na akciji iznenađenja, koja je upriličena od 18. do 20. marta. U pohodu su učestvovala 63 planinara iz Kikinde, Novog Sada Beograda i Sente, među kojima je bilo i desetak mališana. Kao i prethodnih godina, odredište akcije iznenađenja bilo je poznato samo organizatorima pohoda, dok je brojna ekipa mogla samo da pogađa na kojoj planini će provesti vikend. Dok su se nizali kilometri i isključenja sa autoputa, otpadale su razne opcije koje su planinari priželjkivali. „Nije Avala, Povlen i Maljen otpadaju, nisu ni Homoljske… Da nije Fruška gora, ali preko Niša?”…
18 – 20 – Goran Mančić Planinarenje: Dolina vodopada na Staroj planini
Kad se sa puta Pirot-Kalna-Knjaževac, u selu Temska, odvojite i krenete putem za selo Topli Do, prvi vodopad na koji se nailazi je na 500 metara sa desne strane puta. Bigrene stene i voda koja teče preko asfalta. Ovo je ujedno i najava niza vodopada u slivu Javorske reke, jedne od reka koje čine reku Temšticu i krajnji cilj putovanja. Na par kilometara dalje nailazimo na manastir Svetog Đorđa ili Temački manastir iz 14. veka. Uvek ljubazne kaluđerice sačekaće vas sa pričom o manastiru, ikonostasu, konaku iz 18. veka i grobu kapetana Karanovića, poginulog u oslobađanju Pirotskog kraja od Turaka. Dalji put uz reku Temšticu dovodi do prve hidrocentrale…
21 Promocija: Dunavski rafting
Aktivan odmor, lagana rekreacija bez umora, znojenja. To je opredeljenje, životna filozofija. Ne želim zapaljenje mišića, turobno jutro ponedeljnikom kad me sve boli. Hoću da ponedeljak započnem raspoloženo, odmorno, punih baterija, da svima prepričavam vikend avanturu. Želim beg iz grada i direktan dodir sa prirodom. Pravi miris, doživljaj prirode pruža reka. Ne obična reka, nego snažni, veliki Dunav. Dunav i opet Dunav, kralj evropskih reka. Veslati u kajaku ili kanuu po ovoj moćnoj reci daje taj osećaj uzbuđenja, podiže adrenalin i ispunjava želju za avanturom. Moj predlog je rekreativno veslati…
22 – 23 – Aleksandar Damjanović Promocija: Stidljivi huk Fruškogorskih vodopada
Knjiga Aleksandra Damjanovića „Stidljivi huk fruškogorskih vodopada” odvešće vas na mesta retke lepote, koja su još uvek skrivena od očiju i uticaja čoveka…O Fruškoj gori „panonskoj lepotici” se već najmanje dva veka dosta piše. Obrađena je sa skoro svih aspekata, a ipak je još uvek ostala tajanstvena i nedovoljno poznata. Fruškogorski vodopadi retko će koga zadiviti svojom veličinom, visinom i bogatstvom vode. Može se čak dogoditi da čitalac knjige poželi da ih vidi, pa da neki od njih traži i bude razočaran, jer je skoro presušio. To je zato što su fruškogorski vodopadi kao zrna zlata. Traže dosta truda da bi se do njih došlo, mali su…
24 – 27 – Milijana Tomić Putovanja: Bajka počinje ovde, Okland – Novi Zeland
Reditelj Peter Jackson izabrao je svoj rodni kraj, za snimanje trilogije „Gospodar prstenova”, možda baš zbog toga što iz predgrađa Oklanda puca pogled na Srednju zemlju…P riča počinje ovako: „Negde daleko, sa druge strane planete, postoji mesto gde nema industrijskog zagađenja i gustog saobraćaja, gde je sve zeleno, čisto i sveže tokom cele godine… Tamo se nalazi veličanstveni Hobitlend i oganj strašnog Mordora. S vremena na vreme trese se tlo ili, pak, samo ‘gori pod nogama’… Tu su žene po prvi put dobile pravo glasa još daleke 1893. godine iako ova zemlja važi za najudaljeniju i najizolovaniju… Takođe, ona je i najzelenija država na svetu, što bi Maori rekli Aotearoa – Zemlja dugog belog oblaka…
28 – 31 – Boris Pavelić Outdoor: Ni krpelji nisu bauk
Proljeće je, vrijeme parazita iz pakla – krpelja (Ixodoidea). Složio bih se na prvu da su to opasni paučnjaci (nisu kukci), no ne treba iracionalno bježati pred njima. Kako sam jako puno vremena proveo uz člankonošce, posebno uz kukce (od svoje sedme godine), naučio sam racionalno gledati na njih, opažajući bez prosuđivanja jer sam svjestan ograničenja subjektivnih tvorevina. Često slušam da se ljeti ljudi uopće ne kreću šumama, ni livadama jer će se sigurno vratiti kući sa krpeljom. Racionalno gledajući, krpelj je također važna karika u sveukupnom životu na Zemlji (prenosi bolesti, dakle prenosi oblik života dalje koji nama i ne ide u prilog, reducira toplokvrna bića prenošenjem bolesti…)
32 – 33 – Moja planeta Biciklizam: Zašto voziti bicikl?
U kontekstu borbe protiv gojaznosti, emisije ugljendioksida u atmosferu, zagušenjima u saobraćaju, bicilisti se kotiraju prilično dobro, ali kako da ih bodujemo u velikoj porodici sportskog sveta? Da li biciklisti manje brinu o kalorijama nego trkači? Da li momci koji treniraju neki sport gde su moguće česte povrede, poput boksa, potajno žele da se oslobode toga, da obriju noge i da odu na trku?Biciklizam dokazano vrlo pozitivno utiče na zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Za razliku od biciklista sa početka prošlog veka, počastvovani smo da živimo u eri brdskog bicikla, našeg vernog kućnog ljubimca debelih guma…
34 – 36 – Dragan Mitrović Propeler: Trail running „dva za dva“
Za termin „trail running” bukvalni prevod ne postoji, i verovatno će to ostati još jedna strana reč u srpskom jeziku. Sinonim je za svako kretanje izvan klasičnih puteva. Trčanje se obavlja obično po različitim terenima, pa nije neobično da staza vodi uskim šumskim stazama, prolazima, gradskim četvrtima, strmim padinama planina gde se neki put može samo pešačiti ili ići preko pustinja i drugih nepristupačnih terena. Trkači moraju često savladati i hiljade metara vertikalnog uspona, odnosno silaska, a trčanje može trajati od par sati, pa do čitave sedmice. Učesnici trke obično nose minimalnu opremu potrebnu za takve aktivnosti. Koliko je sport popularan govori činjenica da je u SAD u 2010. godine u Trail runningu trčalo 4,8 miliona…
37 Promocija: 34.fruškogorski maraton
Učesnika je bilo iz 231 mesta iz Srbije, a iz inostranstva iz Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Engleske, Rusije, Italije i Južne Afrike. Napomena: Na svim dosadašnjim maratonima učestvovalo je 163.156 ljubitelja prirode, pešačenja, trčanja ili vožnje planinskih bicikla. Zbog kasnog dolaska na Popovicu na start, svake godine, na stazi maratona se nađe i dosta neregistrovanih učesnika. Vreme je bilo promenljivo. U subotu sunčano, vedro, prohladno, a u nedelju hladno i kišovito. Temperatura je oba dana bila između 17-20 C, a noću ispod 10 C…
38 – 41 – Slobodan Bulović Propeler: Osvoji stenu, pobedi sebe
Slobodno ili sportsko penjanje, kako ga neki nazivaju, zapravo ima jasne okvire. To je vrsta penjanja po stenama nastala iz alpinizma, ali obuhvata penjanje bez opreme kao pomoć pri usponu. Jedina dozvoljena pomoćna sredstva mogu biti specijalne patike za penjanje, od tvrde gume, takozvane „penjačice” i magnezijumski prah na šakama koji sprečava znojenje i povećava trenje na steni. Penjač u ovom sportu nosi samo sigurnosnu opremu koja ga sprečava da se provredi pri padu. Proces osiguravanja svodi se na to da penjač pričvršćuje uže za stenu na svakih nekoliko metara i ima osobu na zemlji, u podnožju stene, za koju je vezan drugim krajem užeta. Usponi su najčešće od pet, pa do 30 metara…
42 – 43 Market: Koji je tvoj ranac?
Za outdoor aktivnosti neophodan je dnevni ranac, kako biste u svakom trenutku imali pri ruci sve što vam je potrebno. Izbor je ogroman, a izbor diktiraju afiniteti i potrebe. Kaži mi kakav ti je dnevni ranac, pa ću ti reći ko si… Mnogi bi rekli da od izbora dnevnog ranca ne treba praviti filozofiju i potpuno su u pravu! Danas doslovce svaki planinar može pronaći savršen ranac za sebe. Bitno je samo kakvu komociju želite… Dnevni rančevi su specijalni ruksaci manje litraže i po pravilu nemaju odvojene nivoe, kao veliki rančevi. U njih treba da stanu voda i hrana za jedan dan, rezervna odeća, zaštita od kiše i razne sitnice (baterijska lampa, prva pomoć, nožić…).
44 – 47 – Marica Puškaš Ekologija: Nije vam dosta jedan Černobilj?
Nakon černobiljske katastrofe malo ko je verovao da ćemo se ponovo naći u „nuklearnoj krizi”, posebno ako se uzme u obzir da su mnoge zemlje nakon 1986. godine odustale od planova za podizanje novih nuklearki. Mnogi su, kao na primer bivša Jugoslavija, tada uvele moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Taj dokument usvojen je 1989. godine, a njegovom verifikovanju prethodio je referendum, kao i četvorogodišnja javna rasprava. Tada su svi bili složni da nam energija dobijena na taj način nije potrebna. Međutim, moratorijum važi do 2015. godine, a kako se ključni datum približava, sve su glasniji oni koji tvrde da je „oko termoelektrana spržena zemlja, dok oko nuklearnih elektrana raste cveće”…