Zima, glad i nepobedive životinje

Za mnoge životinje, život je ravnoteža između perioda u kome ima viška hrane i perioda velike oskudice. Neke životinje su pravi „umetnici gladi“ i tako su dobro prilagođene da mogu da izdrže mesecima, čak i godinama bez hrane. Druge, naprotiv rizikuju da umru od gladi, ako ne jedu samo par dana.

Pigmejski oposum

Pigmejski opusom živi u Australiji u nekim delovima gde je klima potpuno nepredvidljiva i često sa oskudnim zalihama hrane. Ima veoma dug period hibernacije za sisare održavajući životne funkcije pomuću rezervi sala. Jedna podvrsta hibernira oko 300 dana, dok druga čak preko 6 meseci. Kada ima hrane non stop jede da bi sakupio dovoljno sala, a hrani se insektima, polenom i nektarom.

Mrki medved – mršavi dok spava (7 meseci)

Mrki medved je uspavan za vreme zime, a to je oko 7 meseci. Tada usporava svoj metabolizam i rad srca, ali ne i temperaturu tela. Delom godine je budan i tada nagomilava naslage sala jedući bobice, korenje, insekte, ribu i druge životinje. Kada dođe proleće, njegovo deponovano salo je portošeno.

Debelorepi patuljasti lemur

Ovaj Lemur je autohtona vrsta sa Madagaskara koja oponaša reptile. Uspava se svake zime i san traje i do 7 meseci. Uvuče se u rupu u drvetu i preživljava crpeći masnoću nagomilanu u telu i repu. Lemuri štede energiju tako što puste da im temperatura tela prati spoljnu temperaturu kao kod reptila. U slabo izlovanim rupama njihovo telo prati vremenske promene, dok lemuri koji su uspeli da nađu dobro izlovanu rupu, imaju relativno konstantnu temperatutu tela.

Atlas leptir ili moljac

Dok je u stadijumu gusetice stalno jede, međutim kada jednom postane odrasli leptir ne jede više nikad do kraja života. Delovi usta kod većine moljaca uključujuči i Atlasa se nikada ne razviju do kraja. Zato moraju da nagomilaju zalihe energije u ranijem stadijumu razvoja, ali te rezerve ne mogu da traju dugo, pa je njihov životni vek od 2 do 3 nedelje.

Australijska jazbinasta žaba

Ova žaba zakopa samu sebe u periodu velikih suša i može da izdrži uz pomoć svojih zaliha sala i do pet godina da ne jede ništa. Ona leži začaurena ispod sloja sasušene kože. Kada padne kiša, ona brzo izađe na površinu da bi se hranila i razmnožavala. Tada počne mahnito da se hrani poždirući ponekad životinje koje su velike kao pola njene veličine.

Ptica kratkorepa muljača

Aljska varijanta ove močvarne ptice fasicinira time što na svojim izuzetno dugim putovanjima ne jede ništa. U jednom eksperimentu je praćena ženka ove ptice, koja je napustila svoje stanište u zapadnom delu Aljaske i sletela na obale Novog Zelanda osam dana posle. Za vreme ovog migratornog leta prešla je 11.679 kilometara bez ijednog obroka. Neni organi za varenje su se skupili, dok joj je životne funkcije odžavalo energetsko skladište u vidu sala, koje čini pola njene ukupne težine.

Kraljevski pingvin

Ovi pingvini gladuju zbog ljubavi. Gnezde se za vreme artičke zime, a njihove ptiće dočekuje dobrodošlica u vidu veoma niskih temperatura koje mogu dostići -76 c. Posle izleganja jajeta, ženka prepušta inkubaciju mužjaku, a ona odlazi do okeana da bi se nahranila i obnovila zalihe sala. Inkubacija jajeta traje oko četiri meseca i za to vreme mužjak ne jede ništa. U među vremenu se ženka vraća do svog gnezda i preuzima dužnosti od mužjaka, koji konačno može da ode da se nahrani.

Baštenski puž

Za vreme previše dugačkog perioda suše ili hladnog vremena, baštenski puževi mogu da isključe sebe na nekoliko dana ili nedelja. Povlače se u svoju ljušturu lučeći sluz iza membrane koja se zatvara. Tako se sprečava preterani gubitak vode, a puž takođe usporava metabolizam, pa tako štedi i energiju. Kada voda bude ponovo dostupna ili se temperatura napolju poveća, puževi ponovo izlaze napolje.

Piton

Može da izdži bez hrane više od godinu dana. Ali zato kada se dokopa plena, može da pojede obrok jedan i po veći put od veličine ove zmije. Njegov probavni sistem ne funkcioniše kao kod čoveka ili drugih životinja. On jednostavno ne radi između dva obroka, več se restartuje onog momenta kada piton ponovo jede. Kada pojede veliki plen, sledećih 24 sata, piton može da bude dvostruko veći nego obično.

Riba plućašica

Afrička riba plućašica dobila je takovo ime zato što ima i škrge i primitivna pluća za disanje. Kada nivo vode opadne, ona se zakopava u mulj na dnu reke lučeći omotač od sluzi koji je štiti. Zatim usporava svoj metabolizam da bi štedela energiju.

Tardrigade

Tardrigade ili kako ih još nazivaju, vodeni medvedi, vraćaju se iz mrtvih. Veličine su od 0,1 do 1,5 mm. Mogu da prežive da ne jedu skoro jednu deceniju. U stanju su da skoro potpuno ugase metabolizam i da padnu u neku vrstu metaboličkog sna. Mogu da izdrže niske temeperature bliske apsolutnoj nuli (-273c) do +200 c. Zato se razne vrste ove sićušne životinje mogu naći gotovo svuda na Zemlji. Ima ih od Ekvatora do polova, a isto tako od velikih morskih dubina do Himalaja na 6000 mnv.

Tekstovi: Moja planeta, Foto: Stock Xchange