Šar planina - prolećno planinarenje po Makedoniji
U kontrastu sunca i snegova Šare
Prolećno planinarenje na Šar planini obeležio je uzbudljiv kontrast sunca i snega koji je tek počeo da se otapa praveći divlje potoke po ovoj prelepoj planini. Uspon na najviši vrh Šare - Titov Vrv na 2.747 metara nadmorske visine i vrh Plat 2.398 u samo dva dana dali su dva potpuno drugačija viđenja makedonske planine.
Naša ekspedicija od 36 planinara iz Planinarskog društva „Kinđa” iz Kikinde, pojačanih ekipom iz Novog Sada i Bačke Palanke, protekle prvomajsko-uskršnje praznike „spojila” je u Makedoniji, osvajajući dva vrha Šare.
Za uspon na Titov Vrv morali smo biti spremni već u šest ujutru. Sama pomisao na buđenje oko pet sati činila se dovoljno teškom, tako da je nevericu izazvala konstatacija domaćina iz Planinarskog doma „Smreka” na Popovoj Šapci, poznatom ski centru koji je gotovo opusteo nakon zimske sezone, da se ovde na planini ni ne može spavati duže. Pa, ko ne bi mogao spavati? Ipak, sledeće jutro je pokazalo da ne samo da čak ni sat nije potrebno navijati za buđenje.
Razlog za rani polazak je taj što se na ovoj planini često dešava da se odjednom skupe oblaci i padne kiša. Da bi izbegli tu neprijatnost, čak tridesetoro planinara krenuli su u cik zore u osvajanje Titovog Vrva na 2.747 metara nadmorske visine. Inače najviša tačka Šar planine, Titov vrv lociran je na nekih 21 kilometara od Tetova, a i danas nosi ime dobijeno po maršalu nekadašnje Jugoslavije, predsedniku Josipu Brozu Titu. To ipak nije i najviši vrh Makedonije već je to Golem Korab (2.764 mnv), koji se nalazi južno u nastavku venca Šare.
U nekih deset kilometara razdaljine izazov je bio savladati oko 1.000 metara nadmorske visine. Uspon se sastojao od savladavanja kraćih strmih i dužih „ravnijih” deonica. Nakon trećine puta i nekih sat i po vremena, grupa je napravila prvu pauzu pored planinskog potoka nabujalog usled topljenja snega, što je bila i prva i poslednja prilika da se obnove zalihe vode. Ostatak staze bio je većinom pokriven snegom, što je u kontrastu sa lepim, sunčanim danom i delovima prekrivenim živopisnim planinskim cvećem, davalo neverovatan osećaj tokom pešačenja. Ipak, isti sneg je donekle ublažio dramatičnost grebena preko kojih smo prelazili. Poslednjih pola kilometra uspona preko kamene goleti bio je istinski test izdržljivosti za mnoge u našoj grupi.
Za trećinu grupe ove male, takoreći vojvođanske ekspedicije Titov Vrv je najviši vrh koji su do sada ispeli, dok je troje planinara prvi put savladalo savladalo veću visinu od 2.000 metara, tako da je po starom planinarskom običaju održano i malo krštenje. Od vodiča smo mogli čuti da se ne dešava tako česta da tako velika grupa, nas čak 27-oro, uspe da osvoji ovakav vrh u uslovima kada je na stazi dubok sneg. Naš prolećni uspon na Šar planinu bio je poseban i po tome što su Titov Vrv ispenjalo i dvoje mališana od deset godina.
Sneg, koji nas je usporavao prilikom uspona, pokazao se kao sjajan saveznik u silasku, izazivajući osećaj dečije radosti prilikom spusta trčećim korakom, dok su neki iskoristili i sjajnu priliku za sankanje na jaknama - Šara superklisko. Nedaleko od planinarskog doma, pokazalo se da su vremenske prilike zaista varljive, s obzirom da su se u ranim poslepodnevnim satima vrlo brzo navukli oblaci i počela da pada kiša.
No, čak ni to što su se cipele sušile neuspešno nadomak vatre celu noć nije sprečilo osamnaest najupornijih planinara da sutradan krenu u osvajanje vrha Plat. Uspon je bio dosta lakši nego predhodnog dana, mada je snega bilo u izobilju. Negde je dostizao i metar dubine mereno planinarskim štapom, ali se na svu sreću pri hodanju nije propadalo ni blizu toliko duboko. Završnica uspona ipak nije bila laka. Da bi se došlo do našeg cilja, trebalo je svladati skoro 400 metara visinske razlike jednom strmom padinom. Vrh Plat je značajan u ovom masivu zato što se nalazi na centru planine, da to tako kažem i predstavlja najbolju tačku za panoramsko fotografisanje velikog dela planinskog venca. Kao na tacni, nalaze se oko vas Titov vrv, Lešnica, Kobilica, Vrtop... Sa ovog vrha takođe Šar planina izgleda najdramatičnije, jer imate dobar pogled na strme odseke i provalije, koji se ne vide pri usponu na Titvov vrv. I ovog dana pri silasku uspevamo da prevarimo kišu i crne oblake koji su se skupili u popodnevnim satima. Posle planinarskih napora, čekalo nas je uživanje u makedonskom suncu na obali Ohridskog jezera. Zaslužili smo.
Kanjon Matka
Ukoliko se kojim slučajem nađete u Skoplju, ne propustite priliku da provedete barem par sati u prelepom Kanjonu Matka. Ovaj uzani kanjon reke Treske nalazi se u samoj blizini grada, tako da čak i gradskim autobusom možete doći do njega. Voda smaragdno zelene boje i litice na obali visoke po 1.000 metara daju posebnu draž ovom mestu. Matka je jedno od najpopularnijih avanturističkih dstinacija na otvorenom u Makedoniji. Možete obići kanjon brodićem, u kajaku, veslajući na dasci ili se prošetati stazom u liticama dugom 6 kilometara, ući u pećinu koja je stanište slepih miševa ili posetiti nekoliko srednjevekovnih manastira na ovoj lokaciji.
Iz planinarskih cipela u - japanke
Potpuni kontrast planinarenju na Šar planini dala je poseta Ohridu. Iz planinarskih cipela prešli smo u japanke i otvorili sezonu. Najodvažniji su se i bućnuli, iako za većinu to ipak nije bila opcija s obzirom da je temperatura vode početkom maja oko 16 stepeni, pa su pribegli šetnjama, obilasku i ispijanju kafa na plaži.
Ostavi komentar:
